Dolaskom leta i lepog, toplog vremena sve više boravimo na vazduhu i bavimo se raznim fizičkim aktivnostima. Školski raspust mališanima pruža više slobodnog vremena koje mogu da iskoriste u prirodi i druženju sa drugarima. Nije retko videti decu, ali i odrasle, kako na rolerima vešto krstare subotičkim ulicama. Mnogi od nas tada dobiju želju da se oprobaju u ovom zanimljivom sportu, ali tek kada „stanemo na točkove“ i pokušamo da rolamo, shvatimo koliko nešto što izgleda tako lako i bez napora može da bude veoma izazovno i teško za savladati. Vožnja rolerima može da bude sjajna zabava i odlična fizička sktivnost, ali tek kada je uspešno usavršimo i kada ovladamo svim neophodnim „trikovima“. Škola rolera Klizačkog kluba „Spartak“ iz Subotice na čelu sa iskusnim terenerom Mašom Ćurčijom pruža mogućnost svakome ko želi da ovlada ovom veštinom i uvrsti je u arsenal svojih sposobnosti.

– Naša škola rolera nastala je pre oko 15 godina iz čiste ljubavi prema ovom sportu i želji da rolanje približimo svima. Održava se svake godine od aprila do jula i od septembra do novembra, posle toga željno iščekujemo da rolere zamenimo klizaljkama u zimskim mesecima. Škola rolera nije rezervisana samo za decu, rolanje je sport i rekreacija koja nema starosnih ograničenja. Mogu nam se pridružiti i odrasli, naravno u skladu sa svojim fizičkim sposobnostima – objašnjava Maša Ćurčija, trener KK „Spartak“ iz Subotice koja svojim polaznicima iz godine u godinu uliva znanje, sigurnost, samopouzdanje i poručuje da voziti rolere može da nauči svako ko to dovoljno jako želi i voli.

Da bismo mogli bezbedno i sigurno da vozimo rolere po ulicama i parkovima, neophodno je da smo stabilni dok vozimo, da znamo da ubrzamo, ali i da se zaustavimo tačno kada želimo i da sa lakoćom promenimo pravac. Ukoliko želimo i više od toga, neophodno je da tehniku voženja rolera učimo na proveren i ispravan način. Škola rolera Klizačkog kluba „Spartak“ iz Subotice pruža svo potrebno znanje kako bi veštinu voženja rolera izdigli na viši nivo. Na scenu stupaju „jelkice“, „jabuke“, „rode“, „trotineti“ i sve ostale vežbe koje Maša crpi iz umetničkog klizanja, a koje su lako primenjive i moguće i na rolerima.

– Škola rolera pruža ono što je teško naučiti samostalno, a to je pravilna tehnika. Tako se od početka uče sigurni položaji tela, kočenja i padanja, čime se smanjuje rizik od povreda. Za decu, vožnja rolera je odličan način da razviju ravnotežu i motoriku, a za odrasle to može biti sjajan kardio trening koji jača mišiće nogu i leđa. Od opreme je bitno da imamo štitnike za dlanove, laktove i kolena, i za početnike kacigu. U prvo vreme najbezbednije je voziti rolere na ravnim, čistim i suvim površinama, kao što su biciklističke staze, pešačke staze ili posebni delovi parkova koji nisu previše prometni. Bitno je da nema kamenčića, grančica i pukotina, jer sve to može dovesti do gubitka ravnoteže. Treba izbegavati prometna mesta, pogotovo kada tek učimo – objašnjava Maša Ćurčija, koja decenijama unazad sa lakoćom kliže na klizaljkama ili vozi rolere onako kako to samo profesionalci mogu, na tankoj oštrici ili na brzim točkovima, uz skokove, piruete i sve ostale figure koje krase ova dva sestrinska sporta.

I dok su Maši i njenim iskusnijim članovima, Korani, Teodori i Maji ponekad dovoljna samo dva točka kako bi jurili po subotičkom asfaltu, sa početnicima je ipak drugačije. Prvi koraci su uvek nesigurni i bojažljivi, najviše iz straha od pada na ne tako meki beton koji nespretnost i brzopletost nikome ne oprašta.

– Kod početnika su uglavnom prisutni blagi strah i nesigurnost, ali čim osete da mogu da se odguruju i naprave nekoliko stabilnih koraka, lice im zasija od oduševljenja. To su male pobede koje mnogo znače za decu, upravo taj trenutak kada prevaziđu strah i počnu da uživaju je najlepši deo posla nama trenerima – poručuje Maša Ćurčija dok deli diplome svojim polaznicima i uživa u osmesima dece, ali i onih starijih, nakon uspešno završene letnje škole rolera.

Za nove avanture i nova prijateljstva, prema njenim rečima, subotički roleraši biće spremni već od septembra kada škola rolera prima nove drugare na druženje. Mališanima je potrebno samo da se naoružaju osnovnom zaštitnom opremom i željom da, nakon par meseci vežbanja, otkriju slobodu i uživanje koje pruža nekoliko malih tokčića prikačenih na plastičnu čizmu.

foto:/ustupljene fotografije Maša Ćurčija