Predmet meseca za jul Gradskog muzeja Subotica su četiri povezana broja engleskog časopisa za umetnost i primenjenu umetnost „The Studio”, od oktobra 1913. do januara 1914. godine, brojevi 247, 248, 249, dodatak za Božić i broj 250). Predmet se nalazi u fondu stručne, tj. specijalne biblioteke muzeja, pod inventarskim brojem 5718. Osim njega, u istom fondu se nalazi još nekoliko uvezenih primeraka ovog engleskog umetničkog časopisa za umetnost i primenjenu umetnost, od 1907. do 1914. i od 1925. do 1932. godine.

Osam povezanih brojeva ovog časopisa sadrže svojeručni potpis Klare Gereb, reč je o brojevima iz perioda od 1912. do 1914. godine. Uvezena godišta za 1912, 1913. i 1914. godinu su presvučena šarenim tekstilom, što je bila česta pojava između dva svetska rata. Dezen sa crvenim, zelenim i žutim lišćem, te horizontalnim crno-belim prugama u pozadini, je mogla izabrati sama vlasnica ovih brojeva, Klara Gereb.

Časopis „The Studio” je izlazio u Londonu svakog meseca od aprila 1893. do maja 1964. godine, kada je promenio ime u „Studio International”. Engleski novinar Čarls Holm koji je ujedno i osnivač ovog časopisa, postaje urednik 1895. godine, a godine 1919. uredništvo preuzima njegov sin, Čarls Gofri Holm.

Časopis obrađuje teme iz savremenog slikarstva i primenjene umetnosti. Redovno donosi vesti o izložbama u galerijama širom Evrope. Brajan Holm je sastavio bibliografiju časopisa pod naslovom „The Studio: a bibliography – The First Fifty Years, 1893–1943“ koju je izdao londonski izdavač Sims and Reed 1978. godine. U digitalnoj biblioteci Univerzitetske biblioteke u Hajdelbergu su dostupna godišta časopisa „The Studio” u digitalizovanom obliku, od broja 1 za 1893. godinu do broja 90 za 1925. U Srbiji, prema uzajamnom elektronskom katalogu COBISS+ postoje još brojevi časopisa „The Studio” u biblioteci Arhitekstonskog fakulteta u Beogradu (godišta od 1950. do 1963, izuzev godišta za 1953. i 1958), četiri broja u biblioteci Jugoslovenske kinoteke u Beogradu (po jedan broj bez navedene godine, iz 1893, iz 1901 i iz 1903) i jedan broj iz 1913. u Biblioteci Matice srpske iz Novog Sada. Niska zastupljenost u navedenim domaćim bibliotekama povećava značaj brojeva u biblioteci Gradskog muzeja Subotica.

Klara Gereb je prva primenjena grafičarka Subotice, koja se bavila i umetničkom grafikom. Rođena je 21. jula 1897. u Subotici. Njena rodna kuća je objekat u kojoj se danas nalazi Zavičajna galerija dr Vinko Perčić. Klara Gereb je nakon četiri razreda osnovne škole 1907. upisala Višu devojačku školu. U periodu od 1915. do 1919. je studirala u Državnoj mađarskoj školi za primenjenu umetnost u Budimpešti. U svom tekstu o umetnici, koji je objavljen u godišnjaku muzeja 2019. godine, dr Olga K. Ninkov je detaljno predstavila Klarino školovanje.

Zanimljivo je da je Amelija Sara Levetus, istoričarka umetnosti, upravo u časopisu „The Studio” – u broju 247. za oktobar 1913, objavila rad o Državnoj mađarskoj kraljevskoj školi za primenjenu umetnost u Budimpešti i na deset strana prezentovala istorijat škole, program nastave, odseke, školarinu, stipendije, nastavnički kadar. To znači da je Klara Gereb mogla da se informiše o ovoj ustanovi i njenom međunarodnom značaju i iz ovog časopisa. Klara Gereb je usled istorijskih previranja prekinula ovdašnje školovanje 1919, a postala je student primenjene umetnost u Beču, školske 1920/21. godine.

U Austriji je boravila do 1923, vrativši se u Suboticu, 1927. se udala za Lajoša Fenjveša (1890–1945), suvlasnika dnevnog lista „Bácsmegyei Napló” i štamparije „Minerva”. Deportovana je 1944. godine u Aušvic sa petnaestogodišnjom ćerkom Esterom i trinaestogodišnjim sinom Ištvanom Jožefom. Nije preživela strahote koncentracionog logora, postala je žrtva holokausta.

Izložba „Memento Klara Gereb (1897–1944)” je otvorena u Gradskom muzeju Subotica 16. maja 2014, već na novom mestu muzeja, u zgradi u kojoj je živela umetnica sa suprugom i decom. Sada se u toj zgradi nalaze i neki od njenih umetničkih radova i ličnih predmeta, kao što su brojevi pomenutog časopisa.

foto:/Izabela Papdi, bibliotekar, Svetlana Kolović, fotograf