Oj Drino, kraj tebe osećam se fino.

Kako drugačije da počnem nego da se pohvalim da ležim par metara od Drine. Ne moram da je osluškujem, svakako je čujem, ne želim da je ignorišem. Što je glasnija sve više mi prija. Ko zna šta sve nosi, nešto je u žurbi. Ne znam kako ću spavati.

Uvek je Drina bila drugačije lepa. Mnogi su joj na čast dali. Krajolik oko nje je predivan, a ona jaka i ponosna, snažno nosi godine, živote, snove. Vetrovi je prate, kanjoni, šume i doline kakve se samo oko nje videti mogu. Ponosan što sam joj blizu, pišem bez ideje. Pustio sam da i mene nosi.

Negde šira, negde uža, te prozirna, te mutna, smeđa, pa zelena. Teče ona takva kroz Bosnu i Srbiju. Odnekud odnosi, donekud donosi. I ko zna kakve tajne i dan danas nosi.

Na današnji dan pre 102 godine, potpisano je primirje u prvom svetskom ratu. Državni je praznik. Blizu sam mesta na kojima su se prve pobede srpske vojske desile, pišem vremensku prognozu. Pišem sav ponosan na naše junake ondašnjeg vremena. Da nije bilo njih, ko zna na kom jeziku bih danas pisao. A pišem srpskim pismom, baš kako je Vuk S. Karadžić to postavio. Jedan glas-jedno slovo.

Sutra ću posetiti Tršić. Blizu je.

Elem, spomenuo bih Vojvode Petra Bojovića, Živojina Mišića, Stepu Stepanovića, Radomira Putnika, Kralja Petra i Aleksandra Karađorđevića i sve one čije glasove kao da čujem kroz huk Drine.

Ko zna kakve kiše su na njih padale i kakvo ih je sunce grejalo, u novembru pre 102 godine.

Četvrtak 12.novembar u Subotici, osvanuće sa minimalnih 7C u jutarnjim časovima, a dostiće maksimalnih 11C u toku dana. Moguća je i magla, dok će vetar duvati brzinom do 4 metra u sekundi.

Živela Srbija!

Ž. Savin