Dečak koji je stigao boga

El Pibe, što u prevodu znači dečak, je otišao…

Da, neozbiljni dečak je otišao ali ozbiljno. Svet je izgubio mnogo ali tako je to kada Bog želi da pored sebe ima najveće, a Diego Armando Maradona jeste bio jedan od najvećih, što se same fudbalske igre tiče, za mnoge i najveći svih vremena.

Ali nije on bio samo jedinstveni fudbaler i mađioničar sa loptom u nogama, Diego je bio, a sada i posle njegove smrti, jeste mnogo više od toga.
Mogli bi da kažemo da se Bog prilikom pisanja knjige o svetu posebno zadržao na stranici sa Maradonom, nemojte misliti da je nadimak “božija ruka“ slučajan.
Bio je poseban u svakom smislu te reči.
Možda je najbolji opis toga, kako je veliki Diego živeo, dao jedan radijski hroničar iz Napulja rekavši: “Živeo je kao smrtnik i grešnik ali je fudbal igrao kao božanstvo“.
Plenio je neverovatnom harizmom, kakvu je samo on posedovao, pa onda nije ni čudo što je mnogima koji ga nisu nikada upoznali, promenio život.
Suvišno bi bilo pisati o njegovoj statistici i o svemu onome što je postigao u karijeri, to nije on.
Njegovi potezi i golovi se ne opisuju, u njima se uživa.
Bio je fudbalski genije. Postigao je gol veka u finalu svetskog prvenstva protiv Engleza, na istom meču desila se i ta famozna “božija ruka“. Sa timom Napolija, koji je bio konstruisan za opstanak u ligi osvojio je Skudeto i to dosta govori o njemu.
Nepokolebljivi borac za pravdu koji je gol, koji je proslavio njegovu zemlju i učinio njega besmrtnim, postigao rukom.
Verovatno se pitate koliko kontradiktornosti? Borac za pravdu koji je dao gol rukom i nije priznao?
Hajdemo da postavimo stvari ovako, i Robin Hud je krao i otimao od bogatih da bi davao siromašnima i svi smo ga razumeli i podržavali, sada ne zvuči tako loše? Razumeli ste poruku.
Nije bio primer pravog sportiste po pitanju discipline i treninga. El Pibe je onaj nestašni dečak koji često nije znao šta se sme, a šta ne, pa je tako ušao u svet droge koji ga je sprečio da postane još i veći. Ako je to uopšte moguće.
Dečak koji je od mnogih bio veći čovek. Onaj koji je pomagao siromašnima i nemoćnima i omogućio im da se preko njegovih bravura na travnatom terenu, protiv velikih i bogatih, makar na kratko osete bitnima i da budu makar u tih 90 minuta pobednici.
Čovek koji je postao živa legenda.
Jedina osoba koja je u Napulju važnija od Pape, a to je mogo ozbiljno.
Kratko i jasno juče je fudbal ostao bez svog Boga.
Počivaj u miru veliki, pardon najveći, Diego!
L. Pejušković