Dan za legende

Jutros čitam kako je na današnji dan pre 15 godina preminuo Džordž Best, legenda Mančester Junajteda, proglašen za najboljeg igrača Evrope, a po nekim anketama svrstavan među najbolje igrače sveta svih vremena. U rodnoj Severnoj Irskoj proglaše je za božanstvo. 

Na njegovoj sahrani prisustvovalo je oko 100.000 ljudi i to po kiši. Bez obzira što je bio alkoholičar, obožavao je špricer, žene i razvrat, ljudi su mu ipak odali veliku počast, te ga se sećaju i danas, na dan njegove smrti. Živeo je 59 godina kao 119.

U toku današnjeg dana otišo je i Dijego Armando Maradona. Za mnoge veći od najvećih. Jedan od onih zbog kojih se fudbal voli. Idol mnogim idolima. Bog fudbala. Božja ruka. Jedini fudbaler na svetu koji je dao gol rukom na Svetskom prvenstvu i to Englezima u četvrtfinalu, a da to niko nije primetio dok je trajala utakmica, niti mu je neko kasnije to zamerio. Četiri minute nakon tog gola, postigao je gol koji proglašen za gol veka.

Bio je previše brz za ovaj svet, kako u fudbalu, tako i u životu. Toliko privilegovan da je i u svom posrtanju bio najveći.

Brendirao je način života, broj dresa, svoje ime i prezime i Argentinu. Spojio je tompus, kokain i fudbal. Bio u filmu Emira Kusturice. Jedini protivnički igrač kome je aplaudirala cela Marakana pošto je Zvezdi dao gol.

Još za njegova života sagrađene su crkve u njegovu čast, gde su se Argentinci molili Maradoni pre važnih utakmica svoje reprezentacije. Pesme se o njemu pevaju već odavno. Ceo svet misli da ga poznaje gledajući ga na you tubu. Živeo je 60 godina kao 120.

Na kraju, neće se spominjati šta je uradio od svog života, već šta je uradio za mnoge živote širom sveta.

Čast mi je što sam svedok vremena u kom je živeo Dijego Armando Maradona. Veliki El Pibe.

A po svemu sudeći, biću svedok i vremena u četrvtak 26.novembra u Subotici. Predviđaju lep dan sa minimalnih 1C i maksimlanih 8C, uz vetar brzine 1,9 metara u sekundi.

Gledam na sat i čekam da prođe ponoć, a da ne ode još neka legenda u ovom danu.

Izdržite legende!

Ž. Savin