Koalicija prEUgovor i NVO „Humanitarni centar za integraciju i toleranciju“ predstavili su danas 08. maja „Lokalni institucijalni barometar“ – tačnije analizu i merljive efekte reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije na terenu, sa fokusom na poglavljima 23. i 24. Nakon tri analize rada nezavisnih institucija na nacionalnom nivou, u Lokalni institucijalni barometru analizirano je šest instutucija na nižim nivoima vlasti širom zemlje, a među njima je i savet za migracije Grada Subotice.

– PrEUgovor je koalicija sedam organizacija civilnog društva koji su iz Beograda, postojimo već 10 godina i hteli smo da procesa evropskih integracija iskoristimo kao jedan dobar okvir da bismo unapredili društvo u Srbiji, prvenstveno mislimo na vladavinu prava i demokratije kao ključ za bilo kakve druge promene na bolje. Cilj je ne nužno i ne jedino da Srbija pošto-poto uđe u Evropsku uniju nego da zaista uđemo spremni i da sve to što nam taj proces nudi u smislu modela, propisa i finansija koje dobijamo iz Evropske unije kroz reforme sprovede u cilju dobiti građana. Migracije su veoma važna oblast u okviru poglavlja 23 i 24. Nasuprot nekih drugih tema kao što je borba protiv organizovanog kriminala ili borba protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa koje su hronični problemi, migracije su čak oblast u kojima Srbija pokazuje uporedno dobre rezultate. Tu postoje konstantni izazovi i problemi, migratorni pritisci se nastavljaju i zato smo odabrali Suboticu i Savet za migracije u Subotici da vidimo kako to telo funkcioniše zato što praćenje procesa pristupanja nije samo na nacionalnom nivou, veoma je bitno kako svaka institucije radi svoj posao, ne samo u Beogradu nego svuda po Srbiji i to je ono pitanje na koje mi želimo da damo odgovor u ovoj publikaciji koju predstavljamo. – izjavila je Jelena Peić Nikić, koordinatorka koalicije “prEUgovor”.

– Savet za migracije je prvi put osnovan 2014. godine, dve godine nakon što je zakon o upravljanju migracijama stupio na snagu i do sada koliko smo upoznati su usvojena dva lokalna akciona plana, 2014. i 2017. godine. U prvom lokalnom akcionom planu rad Saveta za migracije najviše je bio fokusiran na stare korisničke grupe odnosno na izbeglice sa prostora bivših jugoslovenskih republika, interno raseljena lica sa Kosova i povratnike po sporazumu o readmisiji. U tom delu je komesarijat za izbeglice zajedno sa savetom uradio dosta u pogledu različitih programa zbrinjavanja tih korisničkih grupa, a od 2017. godine se u sledeći lokalni akcioni plan unose i migranti bez utvrđenog statusa, tražioci azila sa posebnim fokusom na izuzetno ranjive grupe migranata kao što su deca bez pratnje. Ono što smo zaključili kroz analizu rada Saveta za migracije jeste da s obzirom da je Subotica mesto kroz koje već 10 i više godina dolazi zaista velik broj migranata i u skladu sa nekim dešavanjima ne može se očekivati da će se zapadno balkanska ruta u nekom narednom periodu zatvoriti, mislili smo da je jedna od preporuka da bi Savet trebao da se malo aktivnije bavi i sa ovom grupom. Tu vidimo ulogu Saveta u pogledu veće involviranosti u smislu rada na potencijalnom smanjenju ksenofobije, širenju neproverenih informacija, kao i da se malo više radi na transparentnosti u smislu da se i sami građani malo više upoznaju sa radom ovog savetodavnog tela. –  istakla je Ivana Vukašević Beti, pravni savetnik iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju. Prema njenim rečima, nije isti položaj gradova i opština koji se nalaze u pograničnmim delovima Srbije i onima u unutrašnjosti, uvek je veći pritisak na sve opštine koje se nalaze uz granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom, a u skladu sa tim nije ni ista ocena rada tih institucija zato što nije ista involviranost pograničnih gradova i gradova iz unutrašnjojsti. Međutim opšti zaključak jeste da je tema migracija aktuelna i da će biti aktuelna i u narednim godinama.

Savet za migracije Grada Subotice i do sada je kroz veliki broj konkursa učinio mnogo za izbeglice, tvrdi Renata Babić, poverenica za izbeglice Grada Subotice.

– Dobijali smo konkurse od strane KIRS-a odnosno iz budžeta Republike Srbije, a I zahvaljujući mnogim inostranim donatorima uradili smo takođe velike projekte. Sto se tiče KIRS-a bilo je 18 seoskih kuća sa okućnicom vrednost 24.800.000 dinara, zatim dve seoske kuće za povratnike po sporazumu o readmisiji, 1.800.000 dinara, 40 paketa dohodarnih aktivnosti u vrednosti od 8.000.000 dinara. Po RHP programu imali smo 37 paketa građevinskog materijala u vrednosti od 9.500 eura, i 51. seosku kuću vrednosti 10.000 eura, plus deo građevinskog materijala u vrednosti od 200.000 dinara. Od RHP-a smo dobili i sredstva za izgradnju dve zgrade čije je uručemnje ključeva bilo u decembru 2022 godine. – podseća Babić.