Zavod za javno zdravlje Subotica, Centar za promociju zdravlja podseća da je treća nedelja septembra, nedelja borbe protiv tuberkuloze i plućnih bolesti prema nacionalnom i međunarodnom kalendaru zdravlja.

Tuberkuloza je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo, ali koja ponovo ima globalan trend porasta, i koja u našem vremenu briše granice između ekonomski nerazvijenih i razvijenih država sveta. Ova bolest je, kao i druge bolesti organa za disanje, usko povezana sa nekim navikama osobe i određenim uticajima iz životne i radne sredine. Uporedna epidemija, odnosno Ko epidemija SIDA/TBC, rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta, nepravilan i neodgovarajući način ishrane većine stanovništva , pogotovo u gradovima, epidemija masovnih hroničnih nezaraznih bolesti poput raka i šećerne bolesti, način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi kao što su duvan, alkohol, droga, zloupotreba lekova, sedanteran način života prepun hroničnog stresa, ne dovoljno odmora i noćnog sna, svakodnevna izloženost pogotovo urbanog čoveka različitim faktorima rizika i uticajima na zdravlje doveli su do današnje rasprostranjenosti tuberkuloze. Posle nekoliko decenija druge polovine dvadesetog veka, kada je ova bolest bila pod kontrolom, posle pronalaska lekova i uvođenja vakcine u široku primenu, mi imamo aktuelnu situaciju „da tuberkuloze u stanovništvu danas ima više nego što je bilo ikada pre“, kako procenjuju stručnjaci SZO, na osnovu prikupljenih podataka. Tuberkuloza se najčešće (u 95% slučajeva) prenosi putem vazduha, kao kapljična infekcija, i to sa obolelog na zdravog čoveka. Posle primo infekcije (zaražavanja) razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene znake (simptome) po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni, gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povešena telesna temperatura i groznica, a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom.

Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano. Sprovodi se u dve faze i traje 6–8 meseci. Kombinuje se nekoliko antituberkulotika, doziranih na kilogram telesne težine. Neuspešno lečenje, i propusti obolelog stvaraju rezistentni oblik TBC, koji se daleko teže leči, a smrtnost je tada oko 40%. Inicijalna faza lečenja traje 2–3 meseca, sprovodi se obavezno u bolnici i zaraznost bolesnika se kontroliše. Produžena faza traje 4–5 meseci, a sprovodi se obavezno u ambulantnim uslovima da bi oboleli bio pod kontrolom. Tuberkuloza se može uspešno i bezbedno lečiti i u trudnoći. Lekovi su u našoj zemlji besplatni i dostupni svakome. Rano otkrivanje bolesti je i sada veoma značajno, jer omogućava uspešnije lečenje i povećava verovatnoću izlečenja bez posledica. Važno je znati da posle ozdravljenja ili izlečenja ne ostaje trajan imunitet, odnosno ne stvara se otpornost na ponovno oboljevanje. BCG vakcina (protiv tuberkuloze) ne pruža potpunu ili dovoljnu zaštitu, ali se daje odmah po rođenju ili do kraja druge godine života, pošto potpomaže stavaranje specifičnog imuniteta na uzročnika. Ove činjenice nam potvrđuju koliki je značaj opšte otpornosti i odbranbene sposobnosti organizma osobe, a sasvim je jasno da njihova očuvanost direktno zavisi i od delovanja svakog čoveka tokom života, odnosno od njegovih navika i ponašanja. Tuberkuloza je, kada je reč o zaraznim bolestima, prva po broju smrtnih slučajeva godišnje i u svetu umire preko 1,5 milion ljudi godišnje. Istovremeno se beleži više od deset miliona novo obolelih osoba. Bolesti organa za disanje, i plućne bolesti, su svuda u svetu i kod nas veoma česte kao uzrok oboljevanja i umiranja stanovništva, bilo da su akutne ili hronične, a nisu specifično povezane sa uzrastom ili polom. Zagađenje vazduha, industrija i saobraćaj, imaju za posledicu povećavanje učestalosti bolesti disajnih puteva počev od banalnih infekcija, zatim bronhitisa, alergije, astme, raka pluća, dušnika, a posledice su i smanjivanje imuniteta kao i zaostajanje u psihofizičkom razvoju kod dece.

– Kada se razgovara o primarnoj prevenciji tuberkuloze, plućnih ali i mnogih drugih bolesti treba naglašavati da se uspeh postiže istovremenim delovanjem u dva pravca, kako osobe tako i organizovane zajednice. Jedan pravac je delovanje na spoljašnje faktore rizika u smislu njihovog smanjivanja ili uklanjanja u potpunosti iz životne i radne sredine. Drugi pravac je integrisana promocija zdravlja na širokoj osnovi koja bi trebala da obezbedi svakoj osobi veću kontrolu nad sopstvenim zdravljem. Izgraditi zdrav način života i negovati navike koje su u korist zdravlja to nam je osnovni cilj i na putu ka njemu smanjivaćemo – svi zajedno – stope oboljevanja i umiranja od onih bolesti na čiji je nastanak moguće uticati. – poručuje dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.