Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 19. decembra slave Svetog Nikolu, zaštitnika dece, putnika i moreplovaca. Sveti Nikola predstavlja jednog od najomiljenijih svetaca i ova slava je najčešća krsna slava kod pravoslavaca, zbog toga postoji izreka da jedna polovina pravoslavaca slavi slavu, a druga polovina ide kod nekoga na Nikoljdan. Za razliku od drugih svetaca, Svetog Nikolu slave svi hrišćani.

Sveti Nikola je rođen kao sin jedinac učenih i bogatih roditelja, Teofana i None, žitelja primorskog grada Patare u Maloazijskoj oblasti Likiji. Sveti Nikola se smatra zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara i putnika uopšte. Zbog toga je nekada postojao običaj da u svakom hrišćanskom brodu nalazila ikona Svetog Nikole, a sam običaj zadržao se kod mnogih moreplovaca i do danas. Ovaj svetac bio je takođe i zaštitnik mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj gde se Sveti Nikola opisuje kao “gospodar mora”.

– Pošto je ovaj praznik vezuje za darivanje, došlo je do njegove velike popularizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni. Sveti Nikola se praznuje kao dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji gde deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što Sveti Nikola svoja dobročinstva nikada nije činio javno – Ljudi ga, prema verovanju, pamte po tome što je siromašnima često davao novac, a u današnje vreme mnogi ga porede sa Deda Mrazom. Svetog Nikolaja Čudotvorca ljudi su još za života proglasili svetiteljem jer je bio milosrdan i skroman, veliki borac za pravdu i istinoljubiv. Pošto se još smatra i zaštitnikom lađara, splavara, vodeničara i ribara, verovanje je da na današnji dan ne treba započinjati nikakva putovanja.

Kako običaji nalažu, danas takođe ne valja obavljati nikakve ručne radove, pogotovo se to ne savetuje ženama nerotkinjama, a da bi predstojeća godina bila plodna i berićetna, na današnji dan dobro je posejati pšenicu koja bi trebala da nikne i naraste do Božića. Takođe je tradicija dragim ljudima darivati orahe, lešnike i jabuke koji se mogu ostaviti pored nečijih cipela ili u prozore.