Vrelo, letnje vreme i temperature iznad 35 stepeni čine da, nakon dužeg boravka na otvorenom, većina nas jedva čeka da pristigne u svoj dom i “odvrne” klimu na 16 stepeni. Međutim tu često nastaju problemi jer nisu baš svi ukućani, pogotovo oni stariji, jednako oduševljeni svežim, hladnim vazduhom klima uređaja. Problem je još evidentniji u kancelarijama i preduzećima gde se neko od kolega uvek žali da ga “ubi klima” jer je na najvećem udaru. Kako onda da pravilno koristimo klima uređaje i na koju je temperaturu najbolje da ih podesimo?

Klimatizacija predstavlja proces obrade vazduha u određenom prostoru sa ciljem da se stvore odgovarajući uslovi za boravak ljudi i drugih živih bića u njemu, poput temperature, vlažnosti i čistoće. U tu svrhu pre 30-tak godina izmišljeni su manji uređaji sastavljeni od spoljne i unutrašnje jedinice, koji su se u prvo vreme koristili uglavnom u bolnicama ili u konferencijskim salama, međutim koji su skoro preko noći postali nezamenjiv deo svakog doma. Dok nas prvih dana preplavi oduševljenje jer smo u mogućnosti na svom telu osetimo osvežavajući, hladan vazduh, nakon dužeg boravka u klimatizovanom prostoru večina nas počinje da oseća i nuspojave klimatizacije, poput kijavice i curenja nosa, ukočenja vrata, leđa i bol u zglobovima. Krivac je naravno klima, međutim treba se nekada i zapitati da li ovaj uređaj koristimo na pravilan način.

Neadekvatna upotreba klima uređaja može da dovede do kijavice, akutnog zapaljenja grla, upale sinusa ili sličnih boljki, a razlog za to je najčešće nepravilno podešavanje željene temperature u prostoriji, kao i loše održavanje klime. Naime, nakon boravka na temperaturi od 35 ili više stepeni, kada uđemo u klimatizovan prostor gde je razlika u temperaturi veća od 10 stepeni Celzijusa, telo doživljava određenu vrstu šoka. Uz to, dok ljudskom organizmu ne odgovara nagla promena temperature, virusi i bakterije sa tim nemaju nikakvih problema i najlakše im je da napadnu naš organizam. Stručnjaci savetuju da klima uređaje ne treba koristiti kao frižidere i temperaturu prostora podešavati na 16 stepeni. Kada to činimo, stvaramo neprirodno veliku razliku između vanjske i temperature prostora u kojem boravimo. Osim toga značajno povećevamo i potrošnju električne energije jer je klima dobila zadataka da sobu ili još gore ceo stan u kojem je iznad 30 stepeni rashladi za više nego duplo. Još jedna greška je što klimu koristimo kao ventilator. Nepravilno je da rashladne uređaje na svakih 15-20 minuta uključujemo i isključujemo jer na taj način prostor nikada nećemo rashladiti. Najbolji način da programiramo našu klimu jeste da termostat na njoj podesimo tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od 10 stepeni. Ako odlučite da ipak još malo pojačate njen rad, savet je da to činite postepeno i da nikada ne idete ispod 25 stepeni Celzijusa.

Sa druge strane, tokom leta kroz klimu prođe ogromna količina vazduha prepuna raznih čestica, bakterija, virusa i buđi koji se njime unose. Klima uređaji nas višeslojnim filterima štite od ovih negativnih uticaja ali to mogu da čine samo ukoliko se njihovi filteri redovno servisiraju. To ne mora uvek biti servis od strane stručnog lica, filtere često možemo oprati i samo nakon čega je potrebno da ih naprskamo i dezinfakcionim sredstvom. Važno je napomenuti i to da prilikom montaže klime, unutrašnju jedinicu stavljamo tako da ne duva direktno u kevet ili kauč gde najčešće boravimo, već da dotok rashladnog vazduha bude usmeren na neko neutralno mesto, poput zida ili vrata.

Sada kada znamo kako da klime pravilno koristimo, napomenimo još jedno, klima uređaji u suštini vrte jedan te isti vazduh unutar nekog prostora, rashlađuju ga, ali i isušuju. Zbog toga je neophodno da s vremena na vreme ostavite otvorene prozore, i provetrite svoj dom. Spoljašnji vazduh možda jeste vruć, ali je čist i svež.

foto:/Freepik.com