Građevinski fakultet u Subotica juče, 25. juna predstavio je novi projekat prof.dr Milana Kekanovića i studenata ovog fakulteta koji nudi novo rešenje za građenje sigurnih zgrada i sigurnih kuća za slučaj nailaska najvećih nepogoda koje mogu zadesiti ljude a to su letnji toplotni udari, koji se upravo dešavaju u Evropi i Aziji i mogući razorni seizmički potresi. Rešenje je nastalo kao rezultat rada vrednih studenata II i III godine na predmetu Tradicionalni materijali sa Osnovnih studija građevinarstva i arhitektonskog inženjerstva.

Projekat se bavi novim, inovativnim načinom izgradnje zidova koji pruža zaštitu, bez obzira da li se radi o letnjim toplotnim udarima od preko +50 C ili o razornim potresima jačine preko osam stepeni po Rihteru. Fizikalne zakonitosti na kojima je zasnovan projekat poznavali su, uvažavali i primenjivali stari graditelji koji su živeli, gradili i stvarali sigurna utočišta za ljude, pre više stotina i više hiljada godina. Nažalost, graditeljstvo našeg vremena je te fizikalne zakonitosti, slučajno ili namerno zaboravilo.

– Toplotni talasi, letnji toplotni udari i seizmička delovanja mogu biti veoma pogubni za ljude, naročito temperature kada su blizu ili preko + 50 stepeni Celzijusa. Struka i nauka nisu bili dovoljno kritični prema nekim rešenjima koja se danas primenjuju za građenje i izolovanje zgrada. Do Drugog svetskog rata nijedan zid nije imao spoljnu termoizolaciju, nekada je u tu svrhu korištena trska, odnosno ploče od trske. Upotreba takvih i sličnih materijala omogućavala je klimatizaciju u letnjem periodu, a u zimskom dolaz solarne energije. Nekada se problem termoizolazije rešavao i debljinom zida. To su bili zidovi debljine 60 do 100 cm i više. Novo je vreme došlo, grade se velike zgrade gde takvi zidovi ne bi mogli da se primene, ali postoje drugi materijali, laki betoni koji bi imali fizikalno ponašanje poput nekadašnjih starih zidova, i na taj način pružali prirodnu klimatizaciju – objašnjava prof. dr Milan Kekanović, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Subotici, Univerziteta u Novom Sadu.

Prema njegovim rečima, na sličnom principu rade veštački klima uređaji koji troše energiju, zagađuju čovekovu okolinu i štete ozonskom omotaču, a kada električne energije nema, tada smo mi, ljudi, prepušteni na milost i nemilost vremenskim uslovima, ako zidovi nisu sposobni da preuzmu ulogu prirodne klimatizacije.

Izloženi model zida koji je juče prikazan ima sposobnost da uvlači vodenu paru iz unutrašnjeg prostora, koja za sobom povlači i toplotu sa spoljne strane gde je niži pritisak, veže je i na taj način hladi zid.

– Laki kompozitni materijali poput zida sa dodatkom mlevenog stiropora, tzv. Sustirol beton, činio bi i da prigušenje čitave zgrade bilo maksimalno, što znači da bi vibracije totalno izostale ili bar u najvećem delu, a zgrada bi ostala mirna bez obzira što bi se tlo, na kojem se nalazi, pomeralo usled sezmičkih talasa – dodaje Kekanović.

Sandra Timotić je jedan od studenata koja je je učestvovala na izradi projekta.

– Moja uloga je bila dizajniranje postera za konferenciju, imamo predmete koji nam objašnjavaju kako se dizajn predstavlja u 21. veku, kroz slike i tekst prikazali smo model i sastav zida. Mislim da je lepo što su se studentski uključili u projekat, jer je on zaista namenjen nama, studentima – poručila je Timotić.

Prema mišlljenju članova projekta, trenutno građenje i izolovanje zidova zgrada, kako se sprovodi danas i unazad sedamdeset godina u Republici Srbiji, regionu, Evropi i većem delu sveta, neće moći dati adekvatno utočište za ljude u slučaju letnjih toplotnih udara i seizmičkih delovanja. Na tome se mora hitno raditi, da se način građenja unapredi, da ljudi budi sigurni i zaštićeni u svakoj mogućoj situaciji, pa čak i kada su temperature veće od +50 stepeni Celzijusa. Ponuđeni model zida, osim prethodno navedenog, može da apsorbuje, odnosno potpuno priguši vibracije usled potresa. Istovremeno takvi zidovi bi bili sposobni da sami klimatizuju zgrade na potpuno prirodan način, kao što to čine debeli zidovi starih građevina i zidovi od zemljanog naboja, u slučajevima letnjih toplotnih udara.

foto:/ LovaLova portal/Građevinski fakultet u Subotici