Na katolički Uskrs 2021. godine, pedesetsedmogodišnji Jožef M. iz Subotice preko noći ne nestao, nakon verbalne svađe sa starijim sinom, takođe Jožefom. Tri godine kasnije, isti sin optužen je da je izvršio teško ubistvo usmrtivši sopstvenog oca lopatom, čije je telo pune tri godine držao sakriveno u podrumu, u porodičnoj kući u ulici Filipa Filipovića u Subotici. Nakon pretresa kuće, juče, 10. juna, Jožefu M. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, isti biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Subotici. Komšije iz naselja Srpski šor obuzela je neverica, iako kažu da je otac i ranije dobijao batine od sina, niko od njih nije se nadao da bi do ubistva moglo doći.

– Primetili smo da našeg komšije, starijeg Jožefa nema, a mlađi, sin, nam je pričao da je otac u zatvoru zbog pijanstva. Pre toga je pričao da je našao neku ženu u Čantaviru, a potom da je u zatvoru. Mislili smo da je to istina jer se dešavalo da starijeg Jožefa milicija dovodi kući pijanog. Ta priča pila je vodu jedno vreme ali posle nismo znali šta da mislimo, više ga nismo viđali. Zadnje što nam je rekao je da će otac izaći iz zatvora 4. aprila ove godine – pričaju komšije iz ulice Filipa Filipovića koja je postala mesto zločina, dodajući da je april prošao, a da se stari komšija nije pojavio, pa su odlučili da reaguju kod policije.

– Kako smo čuli, stariji Jožef nije ni dana proveo u zatvoru, ali zato njegov sin sa kojim je živeo jeste, i to zbog tuče. Oni kao komšije uopšte nisu bili loši, pogotovo otac, međutim sin ga je često tukao ali on to nikada nije prijavljivao, barem da jeste, možda do svega ovoga ne bi ni došlo – kaže za “Lova Lova” portal jedna od komšinica koja je želela da ostane anonimna.

Promene u ponašanju mlađeg Jožefa okolina je primetila nakon što je on imao udes motorom. Tada mu je, kako pričaju, od udarca u beton pukla lobanja. Nakon što je neko vreme ležao u komi, mladić se oporavio ali je počeo da se ponaša agresivnije, što su svi primetili. Komšije takođe kažu da je nekada u dvorištu bilo dosta lepih voćki, naročito kajsija, ali je Jožef mlađi nakon ubistva sve to posekao.

– Nekada sam od njih kupovala kajsije. U kući im je ranije bilo uredno, imali su stariji nameštaj ali lep, očuvan. On je to sve izlupao. Takođe pamtim da su imali dosta alata ali je sin sve to rasprodao, kao i centralno grejanje koje su imali. Mlađi Jožef nije bio zaposlen, radio je po kućama u komšiluku, pomogao ako je trebalo da se unese ugalj ili da se iscepaju drva. Čuli smo da se nedavno zaposlio ali je morao da ide u zatvor na 10 dana pa je dobio je otkaz. U zadnje vreme sam ga čula samo uveče dok je lupao i rastavljao nameštaj – priča druga komšinica iz ulice Filipa Filipovića.

Oca u ulici pamte kao dobrog čoveka koji je nekada radio u fabrici “Sever”, ali je postao tehnološki višak.

– Penziju nije dočekao ali je primao socijalnu pomoć. Znate, on jeste pio ali nije zaslužio ovo od rođenog deteta – kažu meštani.

Prema njihovim rečima, na dan kada je ubijen, stariji Jožef je komšiji platio 50 jaja ali po njih nikada nije došao, umesto njega, nakon par dana, pojavio se njegov sin.

– Pitali smo ga gde mu je tata, a on nam je rekao da je opet pijan i da ne može da dođe. Uzeo je jaja i potom otišao. Ponekad smo čuli da se svađaju, ali niko nije mogao zamisliti da bi sin ubio oca – kažu komsije.

Osim starijeg sina, Jožef M. imao je i mlađeg, Silvestera M. sa kojim, nakon razvoda, ni otac ni stariji sin nisu bili u kontaktu preko 15 godina. O ubistvu svoga oca, Silvester je čuo od kuma koji je infotmaciju pročitao u lokalnim vestima.

– Mnogo mi je teško. Sa ocem se nisam video 15 godina. Da nešto nije u redu saznao sam od komšija kada su mi javili da stariji brat prodaje kuću. Kada sam ga pitao gde je otac rekao mi je da je on u zatvoru, ali su mi komšije rekle da on u zatvoru nikada nije bio, Tada se pokrenula sumnja. Kada su me u policijskoj stanici pitali zbog čega nakon tri godine dolazim da tražim oca odgovorio sam da ne dolazim nakon tri, već nakon 15 godina. Da se nije razglasilo da se kuća prodaje, ni sada ne bih došao, nismo bili u kontaktu. Duga za kuću ima 380.000 dinara za porez i oko 100.000 za struju. Advokat mi je rekao, ako se kuća proda ja tu ne mogu ništa ali meni ni sada nije trebala kuća, ja nisam tražio nista od toga – priča kroz plač Silvester M. koji dalje objašnjava da je svojim životom krenuo da živi nakon razvoda roditelja.

Prema njegovim rečima, sa bratom se poslednji put video pre dve nedelje kada mu se Jožef M. požalio na dug koji njihov otac ima i zbog čega će biti izbačen iz kuće.

– Da ne bi bio izbačen, rekao sam mu da ću ja to rešavati. Posle toga sam odjednom čuo da se kuća prodaje, tada se pojavila sumnja da se nešto dogodilo. Sa bratom nisam imao nikakav odnos, on me uopšte ni ne zanima. Ne znam ni gde je otac bio zakopan, niti kao je brat sa tom celom situacijom mogao da živi. Jako mi je teško zbog oca, mnogo me je sve pogodilo, ali brat me ne zanima. Nazvaću advokata da mu kažem da ću tražiti najstrožiju kaznu, 40 godina zatvora za ubicu mog oca – kaže Silvester M. iz Subotice, uz objašnjenje da 40 godina zatvora najveća kazna u Srbiji za ubistvo.

foto:/ LovaLova portal