Hidrometeorološki zavod Srbije ovih dana sve češće upozorava na pojavu grada koja je proteklog vikenda naneo dosta štete na području krajnjeg jugoistoka, jugozapada i zapada naše zemlje. Subotički region za sada je bio pod uticajem pojačanog vetra i grmljavine, a meteorolozi poručuju da su grad i obilnija kiša mogući i kod nas tokom vrelih, letnjih meseci. Ovakvi vremenski uslovi najviše štete mogu prouzrokovati u subotičkim voćnjaćima, a nadležni poručuju da su protivgradne rakete spremne u slučaju grada.

– Radarski centar “Bajša” upravlja sa automatskim lansirnim stanicama, ceo proces je od pretprošle godine automatizovan. Republički hidrometeorološki zavod je uložio sredstva u automatizaciju sistema i sa time smo izbegli ljudski faktor, jer se raketama upravlja direktrno iz centra koji je zadužen i za naš teren. Rupe koje su postojale oko Žednika zbog devastiranih stanica i nepostojanja strelaca sada su izbegnute, pokriven je čitav teren Subotice i trenutno imamo 19 stanica. Naše je da obezbedimo rakete koje su propisane, na osnovu toga se radi i redovna nabavka – izjavila je za “LovaLova” portal Hajnalka Bognar Pastor, član Gradskog veća zadužena za oblast poljoprivrede.

Prema njenim rečima, rakete ove godine nisu poručivane jer je dovoljlna količina ostala još od pretprošle godine. O količini potrebnih raketa brine radarski centar “Bajša” dok lokalna samouprava učestvuje u određivanju lokacija. Mahom su to državne površine, manji deo privatne sa kojih se rakete uvek lansiraju uz sagnasnost vlasnika. Centar takođe prati vremenske prilike i gradonosne oblake 24 sata, a u situacijama kada je njihova pojava učestala postoje i pojačana dežurstva.

– Centar iz Bajše takođe daje i signal za ispaljivanje raketa, napajanje sistema je na solarnu energiju i ceo proces je potpuno automatizovan. Međutim treba reći da zaštita raketama nije stopostotna, rakete samo doprinose razbijanju leda na sitnije komade. Svim ratarima uvek preporučujemo upotrebu protivgradnih mreža koje su delotvorne, a drugi vid zaštite je osiguranje voćnjaka i useva, jer u slučaju da se šteta dogodi, tada se ona može i pokriti – napominje Bognar Pastor.

Statistika pokazuje da je voćarstvo u našem regionu trenutno na silaznoj putanji, stariji voćnjaci se sve češće vade, a sve više se ulaže u sadnju krompira, to je trend koji diktira tržište, pa se samim tim i u protivgradne mreže više ne ulaže toliko kao nekada.

foto:/ Pixabay