U jednoj od naših prethodnih priča govorili smo o prstenorepim lemurima, stanovnicima ZOO vrta Palić koji su svima dobro poznati. Međutim, u svetu lemura postoji još mnogo vrsta, čak 112, a smarta se da neke od njih još uvek nisu ni otkrivene. Jedna od ređih, a koju naš vrt ima jeste crvenotrbi lemur, primat srednje veličine prepoznatljiv po raskošnom kesten – smeđem krznu i belim pečatima u predelu očiju koji imaju oblik suze. Upravo zbog ove odlike, starosedeoci masiva Caratanana na Madagaskaru, nekada su smatrali da crvenotrbi lemuri predstavljaju izgubljene i grešne duše mrtvih, zarobljene u telu životinja, zbog čega su ih se plašili. “Bele suze” bile su žig večitog pokajanja koji su, prema njihovom mišljenju, morali da nose, kao primati u ovozemaljskom životu. Istraživanja iz modernog vremena pokazala su da ova legenda ne može biti dalja od istine jer je reč o veselim, razdraganim životinjama koje su prema svojim jedinkama nežnije i pažljivije u odnosu na druge lemurske vrste.

Crvenotrbi lemur (Eulemur rubriventer) je edemska vrsta vezana za prašume istočnog Madagaskara srednje i visoke nadmorske visine, gde je još poznata pod lokalnim nazivima Tongona, Barimas ili Soamiera. Prvi put vrsta je identifikovana 1850. godine od strane tada novopridošlih portugalskih moreplovaca. Kasnija istraživanja objaslila su da je kod ovih životinja izražen polni dimorfizam koji se pre svega ogleda u mrljama, tačnije belim dlake ispod očiju koje imaju oblik „suze“ i posebno su upadljive kod mužjaka, baš kao i izražena, crvena boja dlake u predelu stomaka.

– Pošto je vrsta seksualno dimorfna, mužjak ima srednje dugu, gustu dorzalnu dlaku intenzivne kesten – smeđe boje, dok su mu rep, njuška i glava crni. Za ženke, leđni deo i rep podsećaju kao kod mužjaka, dok je ventralno krzno belo – krem boje. Odrasli lemur ima dužinu od 34 do 40 cm bez repa, dužina tela plus rep može dostići ukupnu dužinu od skoro jedan metar. Njihova težina varira, 1,6 do 2,4 kilograma. Za njih je još zanimljivo da mužjaci imaju mirisne žlezde na vrhu glave – priča nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnost Zoo vrta Palić, dodajući da oba pola ove vrste lemura u proseku žive oko 20 godina. Njihovi najveći predatori su fose i različite vrste većih gmizavaca.

– Crvenotrbi lemuri žive u monogamnim grupama, koje se kreću od dve do deset jedinki. Jedni su od retkih lemura koji su prepoznati kao “katemeralni”, što znači da su budni i danju i noći, tačnije da imaju dnevne i noćne obrasce aktivnosti. Grupe su obično kohezivne dok se kreću unutar svoje teritorije, tražeći hranu koju čini preko 30 vrsta biljaka. Hrane se lišćem, nektarom i cvećem, te su veoma korisni i efikasni za rasejavanje semena – kaže nam naša sagovornica dok objašnjava da će lemuri rado pojesti i neke beskičmenjake poput stonoga od kojih mnoge druge životinje prezaju. Međutim, za lemure one su prava poslastica koju konzumiraju tako što na nju prvo luče veću količinu pljuvačke koja neutrališe opasni otrov ovih bića.

Kada se hrane, crvenotrbi lemuri imaju običaj da odrede čuvare koji će dežurati i čuvati stražu u slučaju da se pojave predatori. Ukoliko se to dogodi i grupa se nađe u opasnosti, čuvari će se oglasiti dubokim zavijanjem što je jasan znak i ostalim jedinkama da se sklone sa zemlje.

– Ženke rađaju po jedno potomstvo godišnje, sa godišnjom smrtnošću novorođenčadi oko 50%. Period gestacije traje 127 dana, a rođenja se obično dešavaju u oktobru i novembru. O mladuncima brinu oba roditelja, a bebe lemura koriste svoje instinkte hvatanja da se naizmenično drže za majku i oca tokom prvih 33 do 37 dana života. Ubrzo nakon toga, majka odbija da prenosi mladunce, dok otac može nastaviti da ih nosi još narednih devet nedelja. Kada odrastu, mladi lemuri često ostaju u porodičnim grupama, sve dok njihov broj ne premaši 10-15 jedinki, nakon toga odrasli lemuri napuštaju porodične i formiraju sopstvene grupe, najčešće nekon 2-3 godine života kada su i polno zreli – naglašava Toljagić.

ZOO vrt Palić ima jednog mužjaka crvenotrbih lemura po imenu Žorži (Georgie). Ovaj lepoten je rođen u Poljskoj, u ZOO vrtu u Poznanu, 2007. godine. Pre dolaska u palićki vrt, boravio je u ZOO vrtu u Segedinu gde je dva puta bio otac. Od 2016. godine stanovnik je zoološkog vrta Palić, a o iskustvima u radu sa šarmantnim Žoržijem pričala nam je Nera Saulić, timaritelj u palićkom ZOO vrtu koja već dugi niz godina pažljivo brine o primatima.

– Sa Žoržijem sam počela da radim tek od 2019. godine, ali se sećam dana kad su ga doneli. Njegova ženka Luna stigla je par nedelja ranije, a Žoržiju su još sređivali papire za transport, što je odložilo njegov dolazak. Od kolega iz segedinskog vrta dobili smo informaciju da je Žorži svo vreme dok je čekao transport, boravio u svojoj kutiji. Iako je mogao da izađe kada je hteo, radio je to samo da bi se hranio i obavljao fiziološke potrebe. Posle toga, usledio bi skok nazad u kutiju. Tako je čekao…. i čekao….a na drugoj strani, kod nas, Luna je imala istu rutinu. Stalno je u bila u gnezdu, izlazi bi da bi jela, pila, obavila svoje potrebe, a potom bi se vraćala u gnezdo i sedela, čekala dan kada će stići Žorži, retko ko da je viđao napolju. Tog dana kada je Žorži stigao i kada su se sreli u našem ispustu, nekima od nas srce se ispunilo ljubavlju za te dve male krznene duše koje su prebrodile neizvesnost i strah od novog i nepoznatog, da bi se opet se našle zajedno. Bilo je tu i njuškanja i lickanja i grgoljenja i finog lemurskog groktanja i svakakvog ljubavnog čupkanja, obeležavanja teritorije, a najvažnije niko više nije spavao sam. Nažalost, Lunu smo izgubili nekoliko godina kasnije usled zdravstvenih komplikacija u trudnoći, ali Žorži ne samuje, trenutno boravi sa ženkom prstenorepog lemura. Rubriventeri su pažljivi, nežni i pomalo plahi. Naknadno smo saznali da se Žorži ustvari zove Lenny, ali za mene on će uvek biti “monsieur Georgie”, jer mu sa svojom stilizovanom dlakom na temenu i finim, pomalo šeprtljastim kretnjama fali samo žirado šešir i nova dama pod ručicom” – poručuje kroz smeh Nera Saulić, Žoržijev timaritelj.

Lepo je znati da, iako sa ženkom druge vrste ovaj uglađeni dasa neće imati potomstvo, on ipak nije sam, ima društvo prstenorepe dame koja je u egzotičnom strancu u crvenom kaputu našla više razumevanja i ljubavi nego među svojom vrstom.

Crvenotrbi lemuri su označeni kao ranjiva (VU) vrsta prema Crvenoj listi IUCN-a, a glavni razlog lemurskih briga i ovoga puta bili su ljudi koji su ih godinama lovili i ugrožavali njihova staništa. Vrsta se takođe nalazi u CITES I zaštiti, a treba napomenuti i da je njihovo razmnožavanje u vrtovima prilično otežano zbog njihove prirode i ponašanja. Procenjuje se da je na planeti ostalo još između 10.000 i 100.000 ovih prelepih životinja, a njihova populacija nažalost je u opadanju, najviše zbog ubrzanog gubitka kišnih šuma. Nadajmo se da će čovečanstvo što hitnije uvideti da je neophodno preduzeti drastične korake kako bi se neke životinjske vrste očuvale i sačuvale. Ohrabruje činjenica da su u engleskom Čester ZOO vrtu pre dve godine rođeni prvi blizanci crvenotrbog lemura. Svako ko želi da vidi palićkog lepotana Žorža može da iskoristi leto i sunčano vreme i uveri se u posebni šarm ovog divnog gospodina lemura.

foto:/ ZOO vrt Palić