U proteklih nekoliko meseci brojni građani Mesne zajednice Zorka uočili su da njihova domaćinstva sve češće posećuju lisice koje pustoše živinarnike. Meštani tvrde da ove štetočine dolaze sa prostore gde se nekada nalazila fabrika za proizvodnju veštačkih đubriva „Zorka“, a gde je sada zapuštena livada obrasla u šiblje i ambroziju, čiji polen takođe zadaje muke žiteljima okolnih kuća. Poslednje na udaru ovih lukavih predatora bilo je gazdinstvo Boška Orelja koji se bavi uzgojem domaće živine i proizvodnjom jaja.

– Trenutno imam oko 50-tak koka, to je ono što je ostalo, a bilo je oko 100 komada, patku imam samo jednu, sve ostale su pojedene, kao i paćići, jaja, sve je to odnela lisica. Morke su takođe pojedene, zamislite taj fenomen kada morku koja je jako brza lisica uspe da uhvati. Podigli smo dodatnu zaštitnu ogradu, više ne znam šta da uradim. Živim u delu grada koji zaista podseća na selo, gde vam pritom brane da se ponašate kao da ste na selu u smislu bilo kakvog širenja gazdinstva – objašnjava Boško Orelj, čiji je živinarnik proteklih meseci pretrpeo veliku štetu.

Problem sa lisicama kod ovog domaćina pojavio se početkom godine, dok su ga komšije iz susednih kuća imali i lane, samo što niko o tome nije javno pričao.

– Oglasio sam se jer u naselju Zorka ima mnogo male dece, te lisice preko dana šetaju ulicom, prelaze čak i glavni kelebijski put, a sve dolaze sa prostora bivše napuštene fabrike Zorka. Problem je moguća pojava besnila, smatram da lisicama ovde nije mesto – kaže Orelj i napominje da se do sada obraćao Komunalnoj policiji Subotice, Lovačkom udruženju „Peščara“, azilu za pse, brojnim inspekcijama, ali da se problem prebacivao sa jedne instutucije na drugu, bez efikasnog rešenja pa tako sada, na svega dva kilometra od centra grada postoji leglo lisica koje slobodno šetaju što, prema njegovom mišljenju, predstavlja mnogo veći problem od pasa lutalica.

– Do sada sam utrošio 300-400 evra da bih obezbedio ogradu, to mi uopšte nije trebalo u životu, samohrani sam roditelj i nemam viška novca. Sve je zagrađeno, sa svih strana, ali to nije dovoljno jer lisice uspevaju da preskoče ogradu. Ugradio sam kameru i tek tada sam mogao da vidim ko to redovno dolazi na posed i odnosi životinje. Više zaista ne znam dokle da dignem ogradu, sada pokušavamo nešto sa ceradama. Nisam građanin ovog grada, a treba da budem ponosan što živim u Subotici, ovde je stil života gori nego bilo gde u Vojvodini. Moja kuća se vodi kao Centar 3, ako je tako smatram da treba da imam svu infrastrukturu koja se time podrazumeva, lep asfalt, lepe trotoare, lepo bilje i drveće. Ja od toga nema ništa, imam rupe na putu, bare, septičke jame, većina ljudi u ulici nema vodu, a sada su problem i lisice. Pre koju godinu sam hteo da proširim svoju proizvodnju jaja, ali su mi rekli da nemam pravo, tačnije da mogu, ali ako inspekcija naiđe, životinje će mi biti zaplenjene – poručuje Orelj i dodaje da veliki problem u Zorkinoj zajednici predstavlja i ambrozija koje na obližnjoj livadi ima dosta, zbog čega brojni stanovnici Ulice Nikole Demonje imaju problem i sa respiratornim alergijama.

foto i video:/ LovaLova portal/Boško Orelj