Gradska kuća u Subotici najveća je, a po mnogima i najlepša građevina našeg grada. Njena izgradnja trajala je svega dve godine, od 1908. do 1910, a još dva leta i zime vrhunski majstori ukrašavali su njen raskošni enterijer.

U njenu obnovu ulagano je 90-tih godina kada je restaurirana Velika većnica, a deo enterijera obnovljen je i 2004. godine. Međutim, svoju kompletnu obnovu ova velelepna zgrada, za ceo vek postojanja, još uvek nije videla. Ova činjenica mogla bi da se izmeni već naredne godine kada se planira da otpočne renoviranje krovnog pokrivača na Gradskoj kući.

– Sada se ostvaruje ono za šta smo svaki kamen pomerili u protekle četiri godine dok sam bio i predsednik Skupštine grada Subotice. Nakon 113 godina, ovo će biti prva sveobuhvatna investicija na zgradi. Zaštitićemo je i vratićemo joj prvobitnu lepotu kao što smo to učinili i u slučaju Sinagoge i palićkog Vodotornja – istakao je na svom Fejsbuk nalogu dr Balint Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađarta koji je u prethodnom mandatu bio na čelu Skupštine grada Subotica.

U svojoj izjavi, Pastor navodi da su, uz ogromne napore, sredstva ipak uspela da se steknu iz evropskih fondova u okviru Intereg VI-A IPA programa Mađarska-Srbija 2021-2027.

– Grad Subotica je kao glavni aplikant sa svojim projektnim partnerom, bratskim gradom Kiškunhalašem uspešno aplicirao, o čemu smo dobili zvanično obaveštenje nakon 1,5 godine projektne aktivnosti, usaglašavanja i evaluacije projekta. Građevinsku dozvolu smo već obezbedili i u ovom mandatu može da se realizacije investicija vredna više miliona evra. Ona obuhvata najvažnije radove na očuvanju i bezbednosti objekta, kao i na obnovi krova što predstavlja najskuplji deo. Ovaj veliki projekat ima za cilj jačanje uloge kulture i održivog turizma korišćenjem kulturnog nasleđa kao resursa i umrežavanjem zajedničkih turističkih atrakcija – poručio je predsednik Saveza vojvođanskih Mađara.

Gradska kuća u Subotici podignuta je na osnovu projekta slavnih budimpeštanskih arhitekata, Marcela Komora i Dežea Jakaba, u tada vrlo modernom i aktuelnom stilu mađarske secesije. Ukrašena je sa bezbroj šara stilizovanog cveta lale i kao takva predstavlja spoj umetnosti i zanata, a njene čuvene vitraže uradio je Mikša Rot. Zgrada je visoka je 76 metara, terasa vidikovca je na 45,5 metara, duga 105,08, široka 55,56 metara, a prostire se na 5.838 kvadratnih metara.

foto:/arhiva Lova Lova portala