Udruženje sportskih novinara Srbije i ove godine organizovalo je tradicionalnu dodelu godišnjih nagrada u okviru koje se uručuju priznanja za najuspešnijeg sportistu i sportistkinju godine od strane sportskih novinara. Osim sportistima, u Galeriji RTS-a, u petak, 28. februara eminentna priznanja dodeljena su i sportskim novinarima koji su se u proteklih godinu dana iskazali u nekoj od već utvrđenih kategorija. Specijalno priznanje za „Izdavački poduhvat godine“ u pisanom novinarstvu dobio je Nenad Kiš za svoju knjigu „Bilo jednom u Indijanapolisu”.

Za najboljeg našeg sportistu u 2024. novinari su izabrali tenisera Novaka Đokovića, a u ime slavnog igrača pehar je njegovom ocu Srđanu Đokoviću predao Petar Denda, predsednik USNS-a. Titula najbolje sportistkinje pripala je Zorani Arunović, reprezentativki Srbije u streljaštvu, a priznanje joj je uručio Predrag Milinković, počasni predsednik Međunarodnog novinarskog udruženja (AIPS) za Evropu.

Nagrada za izdavački poduhvat u pisanom novinarstvu pripala je ostvarenom sportskom novinaru Nenadu Kišu za njegovo delo „Bilo jednom u Indijanapolisu” – knjizi koja govori o košarkaškom uspehu iz 2002. godine, tačnije o osvajanju Svetskog prvenstva, ali iz jednog drugog ugla, kroz do sada neobjavljene anegdote i priče tadašnjih učesnika, reprezentativaca SR Jugoslavije.

– Nagrada znači mnogo iz više razloga, prvo kao potvrda da smo ja kao autor i ljudi iz izdavačke kuće “Albion” uradili dobar posao. Meni posebno znači jer dolazi od kolega i dodeljuje se na način da kolege nominuju a žiri, sastavljen isključivo od sportskih novinara odlučuje. Kako sam informisan od strane kolega, za “Bilo jednom u Indianapolisu” i mene kao njenog autora stigao je veliki broj nominacija i svih sedam članova žirija je glasalo “Za”. To je veliko priznanje, ali i obaveza da u vremenu u koje dolazi, ako je ikako moguće budem još kvalitetniji. Znam da postoji mnogo sportskih priča koje treba da budu napisane, ali u ovom trenutku ne znam koje bih ja mogao da se dohvatim, a da bude jednako kao ova. I naravno da može kvalitetno da se uradi bar kao knjiga “Bilo jednom u Indijanapolisu”. Kada je budem pronašao i napravio dovoljno dobar koncept, odnosno operativni plan, ja ću se sigurno u tako nešto upustiti bez obzira što znam koliko vremena, odricanja i energije treba, jer isto tako znam kako je lepo kada završiš jedan ovako obiman posao, a onda ti mesecima unazad i čitaoci i kolege, čestitaju, priznaju da si uradio dobar posao i govore o emocijama koje su imali dok su čitali knjigu – kaže Nenad Kiš za “LovaLova” portal, i dodaje da za njega poseban kuriozitet uvek predstavlja kada mu čitaoci knjige, naročito oni koji su i sami akteri priče, ispričaju kakve su emicije proživljavali dok su čitali knjigu, na kojim mestima su se osmehivali, a na kojima su možda i pustili suzu.

foto:/Udruženje sportskih novinara Srbije/Nikola Skenderija

video:/YouTube/Nenad Kiš