Impresivna goveda Vatusi, drevna rasa sa istočnoafričkim korenima starim 6.000 godina, direktni su potomci praistorijskih krava “Auroch” čija istorija seže čak 8.000 godina unazad. Domaća „bezgrba“ goveda dugih rogova uspešno su egzistirala u dolini reke Nil, do 4000. godine pre nove ere. Ova goveda, poznata kao “egipatski ili hamitski dugorogi”, pojavljuju se čak i na piktogramima u egipatskim piramidama. Tokom narednih 2000 godina, dugorog je sa svojim vlasnicima iz doline Nila migrirao u Etiopiju, a zatim i u južne krajeve Afrike. Do 2000. godine pre nove ere, grbava stoka Longhorn Zebu iz Pakistana i Indije stigla je do Afrike. Kada su Zebui stigli u predele današnje Etiopije i Somalije, ukrštali su se sa egipatskim dugorogom, a ova kombinacija proizvela je novu rasu “Sangu”, koja se proširila na Sudan, Ugandu, Keniju i druge delove istočne Afrike, postajući osnova mnogih autohtonih afričkih rasa. Sanga je demonstrirala većinu tipičnih Zebu karakteristika, kao što su viseći podbradak “dulap”, okrenuti rogovi i grba na vratu promenljive veličine. Savremeni potomci Sanga, međutim, veoma se razlikuju po veličini, konformaciji i rogovima, zbog različitih uticaja brojnih plemena na njihovu selekciju. Kao jedna od vrsta nastala iz široke Sanga gupacije afričkih goveda, Vatusi spadaju u Ankole rasu za koju se predpostavlja da se pojavila u Ugandi pre 500-700 godina, tako što su ih tu dovela nomadska plemena sa severnijih delova kontinenta.

Danas su Vatusi goveda poznata kao najveća rogata goveda na svetu. Zbog svog upečatljivog izgleda i rezultirajuće sposobnosti da privuku kupce koji plaćaju, goveda Ankole su iz Afrike uvozili mnogi evropski zoološki vrtovi tokom kasnog 19. i početka 20. veka, kada su istu praksu počeli da primenjuju i istomišljenici sa severnoameričkog kontinenta.

– Zoološki vrtovi i parkovi za divljač u Nemačkoj, Švedskoj i Engleskoj bili su prvi među uzgajivačima ove stoke van Afrike. Goveda su se zvala Ankole, ili Ankole-Vatusi, i tretirana su kao jedna rasa. Izvoz Ankole iz Afrike zabranjen je 1930-ih, godina, a danas je manje od 700 čistokrvnih ankola registrovano u SAD. Kako je vreme prolazilo, zoološki vrtovi su počeli da menjaju svoj naglasak sa vizuelno uzbudljivih životinja na one divlje životinjske vrste kojima je očajnički potrebno očuvanje, više goveda Ankole-Vatusi postalo je dostupno za prodaju privatnim licima i pokrenuto je nekoliko privatnih krda. U januaru 1983. godine, Severnoamerikanci zainteresovani za rasu goveda Ankole-Vatusi sastali su se u Denveru, u Koloradu, i formirali Međunarodni registar Ankole Vatusi. U roku od pet meseci, Registar je imao 74 člana širom zemlje. Goveda Vatusi su glavne zvezde goveđeg carstva, privlače pažnju gde god da se pojave. Ove kraljevske životinje mogu lako pratiti svoje poreklo više od 6.000 godina i često se nazivaju „stokom kraljeva“ – priča nam Slobodan Cvetković, biolog-kustos palićkog ZOO vrta i dalje objašnjava da su se, zahvaljujući impresivnim rogovima koji su skoro šest puta duži od onih kod evropskih goveda, Vatusi nekada smatrali inkarnacijom božanske lepote. U Africi i dalje postoji nekoliko plemena koja smatraju da su Ankole svete životinje. Cenjeni zbog svoje lepote, Vatusi su oduvek korišćeni kao ceremonijalne životinje u Africi.

Prema rečima našeg sagovornika, postoji barem pet prepoznatljivih rasa vezanih za različite regione, to su Bahima goveda gajena od strane Bahima naroda u Ugandi i Kongu, Baši goveda iz Konga, Kigezi goveda gajena od strane Bakiga naroda u jugzapadnoj Ugandi, Ruzizi goveda iz istoimene doline između jezera Kivu i Tanganjika i konačno slavna Vatusi goveda koja nastanjuju Burundi, Kongo, Ruandu, Ugandu i delove Tanzanije. Vatusi goveda se povezuju sa Tutsi – “Watusi” narodom iz predela Velikih jezera. Vatusi rasa goveda karakteristična za Ruandu naziva se Inkuku, a rasa sa džinovskim rogovima koju su posedovali samo Tutsi kraljevi i glavešine naziva se Inyambo, mada je prema podacima nekih plemena ova rasa davno iščezla.

– Dugoroga goveda Ankole su veličanstvene, elegantne životinje, sposobne da putuju na velike udaljenosti u potrazi za pašnjacima i vodom. Imaju tamnosmeđu dlaku i dugačke bele rogove koji se savijaju prema spolja, a zatim nagore, u obliku lire. Ankole goveda sa dugim rogovima uzgajaju se u dolini Rift duž granice između Ugande i Ruande, u polusušnom pojasu koji se često naziva “stočni hodnik”. Krave mogu dostići težinu od 430 do 540kg, a bikovi od 540 do 730kg. Visina tela u grebenu može varirati od 165 do 198 cm. Graviditet kod krave traje oko devet meseci, nakon čega se oteli jedno tele. Nakon 18 meseci života dostižu polnu zrelost, a životni vek im je oko 20 godina. U prirodi se mogu naći u otvorenim šumarcima, pašnjacima i livadama gde se hrane travom i senom – ističe biolog Cvetković i naglašava da su Vatusi veoma društvena goveda koja vole da se odmaraju u grupi, gde se osećaju sigurno.

Imaju veoma jak instinkt za zaštitu krda i svojih mladih. Odrasle jedinke znaju da legnu u krug oko svojih teladi, štiteći ih svojim telima, dok posmatraju okolinu motreći na potencijalnu opasnost. Rogovi, iako proporcionalno gledajući izgledaju preveliko, imaju svoju svrhu i kao odlični rashladni uređaj. Krv cirkuliše kroz njih i zatim se rashlađena vraća u telo, što ovu rasu čini veoma otpornom na teške vremenske uslove, bilo topli ili hladni. Mogu mesecima da opstanu i sa ograničenom količinom hrane i vode.

– Vatusi se uglavnom gaje zbog kvalitetnih rogova, a ređe zbog mesa i mleka. Mleko ima visok sadržaj masti (10%) i koristi se za pripremu tradicionalnih proizvoda kao što su jogurt i “ghee” – bistri puter. Proizvodnja mleka nije visoka, sa tipičnom kravom koja proizvodi samo dve pinte mleka dnevno, iako je izuzetna krava mogla da izdrži i do osam pinti mleka. Tokom poslednjih deset godina, vladine vlasti su pokušavale da izaberu pojedince koji proizvode više mleka. Glad i bolesti, kao i sukob sa tradicionalnim običajima, usporili su ovaj napor. Krv se takođe koristi kao sastojak u lokalnoj kuhinji. Neka plemena mešaju mleko i krv Ankole da bi proizvela napitak sa visokim sadržajem proteina. Tradicionalno, goveda Ankole su se retko koristila kao izvor mesa, iako njihovo meso ima veoma mali procenat masti i holesterola u poređenju sa mesom komercijalnih goveda – priča biolog palićkog ZOO vrta, a potom ukazuje na zanimljivu činjenicu da se sveukupno bogatstvo jedne osobe ili porodice koja bi posedovala Vatusi goveda, nekada merilo brojem živih životinja koje bi određena individua imala u posedu.

Naime, Vatusi se u zemlji svojih predaka nazivaju „stokom kraljeva“. Bogatstvo i prestiž poglavice merili su se brojem i kvalitetom Vatusija koje su posedovali, a kada su porodice tražile bračni miraz, kvalitet predstavljene stoke bio je od najveće važnosti.

Ova neverovatna životinja je jedina poznata veza na Zemlji koja poseduje jedinstvenu račvastu nervnu kičmu, baš kao što su to posedovali praistorijski, dugovrati dinosaurusi biljojedi Sauropodi. Paleontolog koji je objavio svoje otkriće 2014. godine, teoretizirao je da ova adaptacija kičme omogućava Vatusima da pasu i manevrišu svojim masivnim rogovima, istovremeno efikasno čuvajući telesnu energiju, baš kao što su to Sauropodi sa veoma dugim vratovima morali da rade pre više eona.

Zanimljivo je i to da su Vatusi sa čak dva svoja predstavnika ušli u Ginisovu knjigu rekorda, bili su to bik Ct Vudi, čiji je rogni luk iznosio 103cm, i vo Lurč, sa rognim lukom od 95cm.

Ako govorimo u ugledu i prestižu palićkog ZOO vrta, onda u duhu drevnih afričkih naroda možemo da kažemo da ova ustanova u svom posedu gaji tri prelepe ženke Vatusi goveda.

– Iako bi se pomislilo da samo mužjaci treba da imaju velike rogove, naše ženke takođe mogu da se pohvale impresivno velikim rogovljem. Ovi spektakularni rogovi su identične veličine i kod mužjaka i kod ženki, a njihov raspon može da dostigne i čitavih dva metra. Upravo zbog ovih veličanstvenih i neobično velikih rogova, ova vrsta je svuda u svetu prisutna u raznim ZOO vrtovima i posetioci rado vole da ih vide. Vatusi goveda se u našem vrtu nalaze u ispustu između američkih bizona s jedne, i emua s druge strane, u krajnjem delu ZOO vrta, gledajući od glavnog ulaza. S obzirom da su veoma izdržljiva rasa, u ispustu im je dovoljno da redovno imaju sena i sveže vode i neće im smetati ni hladna zima, ni toplo leto. Naravno, u našem ZOO vrtu dobijaju i dodatnu hranu u vidu voća i povrća, kao i mešavinu žitarica. Zimi je dovoljno da se sklone u zaklon ispod nadstrešnice u slučaju padavina ili eventualno iza barijere koja je ta njih napravljena od bala slame, ispod zajedničke nadstrešnice sa bizonima, u slučaju jakog vetra. Dakle, nije im potrebno nikakvo grejanje tokom zime, jer bez problema mogu izdržati napolju i najveće minuse. Iako su ova goveda sposobna da izdrže i najveće vrućine, kao i direktno sunce tokom leta, ono što njihov ispust krasi je okolno drveće koje im pruža prijatnu hladovinu tokom najvrelijih dana, kako bi nesmetano mogla da uživaju dok leže ili pasu – objašnjava nas sagovornik, i skreće nam pažnju da, iako su Vatusi generalno jako pitome, nežne i mirne životinje, nikada ne smemo da se zavaramo njihovom mirnoćom i usporenošću, jer u slučaju opasnosti, ova goveda i te kako mogu da potrče brzo, pa čak i da preskoče visinu za koju se nikada ne bi ni pretpostavilo da su u stanju da savladaju.

Kada su u pitanju snažni i jaki rogovi, iako izgledaju kao prelep ukras na njihovim glavama, uvek treba da se pazimo njihovih razmetljivih mačeva, jer postoje i podaci da Vatusi svojim rogovima, bez problema mogu da probodu čak i lava, u samoodbrani.

– Tog 27. februara 2008 godine, u Zoološki vrt Palić pristigla je donacija iz renomiranog mađarskog ZOO vrta, iz grada Niređhaza, u vidu mladog para Vatusi goveda. Obe životinje su u tom trenutku bile nešto više od pola godine starosti. Nakon određenog vremena, ovaj mladi par je postao polno zreo i tokom svog boravka u ZOO vrtu Palić, uspeli su da obogate vrt i svoju porodicu za još dve ćerke. Prva je rođena 24. aprila 2015. godine, a druga već 14. jula sledeće godine. Od tada je ova lepa porodica živela u vrtu dugi niz godina, sve do 12. aprila 2023. godine kada je mužjak, nažalost, uginuo nakon nepunih 16 godina života. S obzirom da im je životni vek oko 20 godina, može se reći da je skoro dostigao svoj pun potencijal po pitanju dužine trajanja života. Od tog dana u njihovom ispustu se mogu videti samo majka i njene ćerke, dok za neke nove potomke moramo pronaći zrelog mužjaka koga bismo udomili i smestili zajedno sa njima – poručuje Slobodan Cvetković, biolog-kustos palićkog ZOO vrta.

Stoga, možemo da kažemo da je konkurs za novog rogatog Vatusi kralja palićke porodice goveda od ovoga trenutka raspisan. Zainteresovani kandidati mogu da nam dostave svoju kratku biografiju, lični opis i dimenzije rogova, a tri zanosne palićke lepotice naknadno će putem našeg portala da obaveste javnost o rezultatima ovog konkursa.

Međutim, nije sve baš tako veselo i šaljivo, jer prema najnovijem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO), pored ostalog piše da je trenutno u svetu čak 17% uzgojnih rasa izloženo riziku od izumiranja. U istoriji prirode i čoveka, izumiranje vrsta i rasa je oduvek bila normalna stvar. Međutim, dok su jedne izumirale, druge rase su ih prirodno zamenjivale. Osnovna razlika je ta što je čovek danas ubrzao taj proces, i tek odnedavno svesni smo njegovog uticaja na genetiku, ekonomiju i kulturu.

Prema rečima Pjera Sardo, predsednika ove fondacije, kada nestane neka rasa, s njom se gubi i kulturni odnos s našom istorijom i karakterističnim načinima rada. Nestanak svake rase, gubitak je i za ljude koji su živeli od njenog gajenja. U izveštaju se takođe navodi da uzgajane rase direktno predstavljaju izvore egzistencije milionima ljudi, uključujući i 70% siromašnih u seoskim zajednicama celog sveta. Time se priznaje ključna uloga bioraznovrsnosti životinjskih rasa u pogledu poljoprivrede, ruralnog razvoja i bezbednosti hrane i ishrane. Zbog ovog, i svega predhodno rečenog, važno je da zaštitimo Vatusi goveda od izumiranja, jer postoji opasnost da bismo time izgubili važnu kariku u istorijskom lancu čovečanstva koja priča priču dugu preko 6.000 godina, o kraljevima iz doline reke Nil i njihovoj najvrednojoj zaostavštini koja i danas korača našom planetom.

foto:/ZOO vrt Palić/LovaLova portal