Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama ili Svetski dan borbe protiv droga, obeležava se 26. juna širom sveta. Tema i slogan kampanje za 2025. godinu je: „Prekinite lanac. Zaustavimo organizovani kriminal”.

Ovogodišnjom kampanjom ukazuje se na to da organizovani kriminal pokreće ilegalnu trgovinu drogom, sa razornim posledicama po ljude i zajednice širom sveta, pozivajući na ulaganje u prevenciju, uključujući pravdu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i alternativne izvore prihoda, kao temelje održive otpornosti.

U regionima obeleženim nestabilnošću, mreže organizovanog kriminala proširuju proizvodnju i krijumčarenje droga u neviđenim razmerama. U tzv. „zlatnom trouglu” jugoistočne Azije (Burma, Laos, Tajland), metamfetamin sada dominira u odnosu na tradicionalne droge poput opijuma i heroina, dok se naoružane grupe, takođe, bave velikim internet prevarama i finansijskim kriminalom. U Latinskoj Americi i na Karibima, rekordna proizvodnja i krijumčarenje kokaina podstiču nasilje i podrivaju državne institucije.

Kako se potražnja širi, tržište kokaina brzo raste ne samo u Evropi, već i širom Afrike i Azije. Porast sintetičkih droga, uključujući izuzetno jake opioide poput nitazena, predstavlja novi i smrtonosni izazov.

Ilegalna trgovina drogom duboko je povezana sa drugim oblicima kriminala, uključujući trgovinu ljudima, nelegalnu eksploataciju ruda i uništavanje životne sredine. Zajedno, ovi povezani zločini čine začarani krug koji produbljuje siromaštvo, eksploataciju, slabost institucija i prisustvo problema zavisnosti u društvu. Zaustavljanje krijumčarenja droga zahteva dugoročnu, koordinisanu akciju kako bi se obuhvatili i ponuda i potražnja, i sprečilo da organizovane kriminalne grupe iskorišćavaju postojeće slabosti.

Prema poslednjim podacima Svetskog izveštaja o drogama za 2024. godinu, procenjeno je da je tokom 2022. godine 292 miliona ljudi koristilo droge, odnosno 1 od 18 osoba, što je 20 % više nego pre 10 godina. Pola miliona smrti godišnje se povezuje sa upotrebom droge, a oko 300 000 smrtnih slučajeva je usled predoziranja. Sintetičke droge donose nove izazove za bezbednost i javno zdravlje, predstavljajući poseban izazov jer se brzo i lako proizvode, nisu vezane za određenu lokaciju i ne zahtevaju mnogo prostora ni radne snage — dovoljne su jeftine hemikalije. Njihova proizvodnja se lako prenosi i širi, čak i u zemljama sa jakim zakonima.

Muškarci čine veliku većinu osoba koje koriste droge, ali žene koje koriste droge suočavaju se sa većim štetnim posledicama i većim preprekama za pristup lečenju. Iako muškarci čine znatno veći udeo u krivičnim delima povezanim sa krijumčarenjem i upotrebom droga, žene su češće uključene u sintetičke droge nego u one biljnog porekla, a kada se uključe, trpe veće posledice po zdravlje i dobrobit nego muškarci.

Opioidi i dalje predstavljaju najštetniju klasu droga u pogledu smrtnih slučajeva povezanih sa drogom, ali u polovini zemalja koje izveštavaju, kanabis je droga koja najčešće dovodi do poremećaja vezanih za upotrebu droga.

Kanabis je i dalje najčešće korišćena ilegalna droga među mladima, iako je učestalost korišćenja tokom života opala na najniži nivo od 1995. godine. Dok je upotreba generalno češća među dečacima, razlike između polova se smanjuju, sa nekim izuzecima gde je kod devojčica upotreba češća u poređenju sa dečacima.

Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, u Srbiji je ikad u životu kanabis koristilo 6,2% mladih uzrasta 13-15 godina (7,3% mladića i 5,3% devojaka), dok je druge vrste nelegalnih droga osim kanabisa koristilo 3,2% mladih (7,3% mladića i 5,3% devojaka). Trankvilizere ili sedative je u toku života

koristilo 8,5% mladih uzrasta 13-15 godina (5,4% mladića i 11,1% devojaka) u Srbiji.

U subotičkoj Opštoj bolnici je u toku prošle godine lečeno 257 osoba zbog korišćenja psihoaktivnih supstanci (PAS). Najveći broj je hospitalizovan zbog korišćenja alkohola (87,5%), potom sedativa i politoksikomanije (5,4%), a zbog opijata (5,1%).

– Savet i preporuka za mlade je da biraju zdrave stilove života da izazove pronalaze u sportu, hobiju ili učenju a ne upotrebi droga koje im donose kratkotajno zadovoljstvo i prividno rešavanje problema a pri tom se problemi produbljuju, ne samo lični, nego i problemi porodice i šire zajednice” – poručuje dr Mirjana Dakić, specijalista socijalne medicine u Centru za promociju zdravlja Subotica.

foto:/Freepik.com/arhiva LovaLova portala