Poslednji zraci zalazećeg sunca okupali su sinoć, 12. juna jednu od najpoznatijih zgrada na subotičkom Korzou, čuvenu „Beograđanku“ i prikazali njeno novo ruho – mural koji je osvanuo na šest lučnih svodova na prednjoj fasadi. Sagrađena sada već davne 1987. godine na mestu nekadašnjeg parnog mlina, zgrade preduzeća „Titovka“, inače prve trospratnica u gradu, ova velelepna lepotica iz doba socijalizma nekada je bila poznata po „lažnim prozorima“, tačnije nišama koje su krasila ogledala, baš po uzoru na zgrade čuvenog lanca robnih kuća. Danas ovo subotično zdanje ulepšava mural umetnice Andrijane Danilović iz Beograda, nastao iz projekta koji je pokrenula organizacija „IT Subotica 2030“, uz podršku Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica. Na konkurs koji je tokom marta raspisan, javilo se oko 40 umetnika, a predlog i rad iskusne srpske muralistkinje ocenjen je od strane stručne komisije kao najuspešniji.

– Kao građani Subotice, svakoga dana prolazimo subotičkim Koorzoom, vidimo tu zgradu i uvek nam je na njoj, u odnosu na druge zgrade, nešto falilo. Činilo nam se i pre nego što je okrečena, kao da je ostavljena testu vremena. Mislili smo da njen izgled prilagodimo ulici u kojoj se nalazi i palo nam je pamet da umetnik koji ima iskustva oslika šest niša prednje fasade. Dobili smo odobrenje od ljudi iz Robne kuće „Beograd“, koji su uredili i bočnu fasadu da bude lepa. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica nam je dao saglasnost, Nela Tonković iz Savremene galerije Subotica nam je dala odlične smernice kako da napravimo konkurs koji mislim da je za tržište Srbije nesvakidašnji i dobar, mislim da smo bili korektni sa ponudom, rokovima i cifrom sa kojom smo izašli, jer smo želeli da motivišemo umetnike da se priključe. Javilo se oko 40 umetnika, značajan deo iz Subotice, a naši uslovi bili su veoma jasni – predlog murala, iskustvo i portfolio i mogućnost da se vremenski odgovori na rokove. Većina prijava je bila sasvim adekvatna, neki predlozi subotičkih umetnika su bili zaista sjajni i iskreno bih voleo da ih upotrebuimo za neke buduće površine koje bi mogle da se oslikaju. Međutim, predlog Andrijane “Jane” Danilović pobedio je najvećim brojem glasova stručnog žirija, a vidim da su ga i građani Subotice veoma lepo prihvatili – kaže Petar Stakić, direktor organizacije “IT Subotica 2030”, koja se pretežno bavi tehniloškim ciljevima i poboljšanjem uslova rada mladih zaposlenim u subotičkim kompanijama.

Organizacija se u prethodnom periodu, osim u IT sektoru, bavila i projektima iz oblasti umetnosti, raznim koncertima i manifestacijama poput Festivala zanatskog piva, društvenim životom grada, urbanizmom, kao i zaštitom životne sredine kroz program monitoringa kvaliteta vazduha u Subotici postavljanjem uređaja za merenje zagađenja vazduha u svim gradskim i prigradskim naseljima, kao i drugim načinima unapređenja razvoja grada i kvaliteta života u njemu. Prema njegovim rečima, želja im je da grad bude živahan, da ima dobru, zdravu životnu sredinu u koju će se ljudi doseljavati.

Kada je reč o oslikanom delu na „Beograđanki“, kako poručuju nosioci projekta, mural se uklapa u ambijent grada i prirode, sadrži boje okolnih fasada, enigmatičan je i pomalo retro, ali urađen u modernom maniru, poput murala koji krase Barselonu, Lion, Budimpeštu i mnoge druge evropske gradove.

– Bilo je više izazova ali i motivacije, pre svega u tome što je fasada koja je bila namenjena za oslikavanje drugačija, nije pravougaona, već ima specifične niše, lukove, i to te motiviše da praviš stvari koje ne bi mogao negde drugde, da razmišljaš u šest slika, a ne u jednoj koja je sama dovolja. Meni je bilo veoma zanimljivo da razmišljam u tom pravcu i veoma sam uživala. U smislu realizacije, izazov je bio što sam radila u centru grada, od osam do 10 časova dnevno. Subotičani su bili divni, brižni da mi ne bude vruće, pažljivi prema meni, imali su potrebu da mi priđu, kažu reči podrške i divno mi je iskustvo interakcije sa njima. Jako mi je neobično što sam radila u epicentru gradskih dešavanja, stotine ljudi je prolazilo pored mene, ali prelepo je gledati kako se Korzo menja iz sata u sat, ko čini jutarnju publiku, a ko ostaje tokom celog dana. Divno iskustvo i neuporedivo sa bilo čim što sam do sada radila – poručuje nasmejana muralistkinja Andrijana Danilović nakon uspešno završenog posla.

Prema njenim rečima, mural je sačinjen od boja koje su već bile deo centra grada, i nije bilo smisla da ih nadglasa kada su tako čudesne i lepe.

– Narandžaste i žute nijanse preuzete su sa fasada okolnih zgrada, tirkizna boja je nešto što ja vidim kao boju koja je karakteristična za moj rad i činilo mi se da bi one lepo funkcionisale zajedno, ispostavilo se da se tako i ponašaju u prostoru. Biciklciti su primereni, jer kako sam boravila u ovom gradu videla sam da Subotičani žive i kreću se biciklima, ja kao veliki ljubitelj ležerne vožnje bicikla, živim u gradu gde to nije uvek izvodljivo, a u tom smislu bilo mi je divno što nešto što je moja pasija mogu da ilustrujem u prostoru u kojem je to ljudima deo svakodnevice. Početak i kraj ovog narativa, fasade koja se ponaša kao strip, jesu prizori koji mene asiciraju na ove prostore, na ravnicu i Palić, u tim poslaganim tonovima koji su svakako već svuda po gradu – objašnjava za LovaLova portal, Andrijana Danilović, srpska muralistkinja.

foto:/LovaLova portal