Ove godine navršava se tačno osamdeset i četiri godine od kada je Žuta kuća u Subotici, na adresi Štrosmajerova 11, tokom Drugog svetskog rata, počev od 1941. godine, pretvorena u mučilište. Tim povodom, juče, 15. septembra na spomen ploči žrtvama fašističkog terora odata je počast nastradalima.

Fašistička okupatorska vlast u Subotici 1941. godine započela je masovna hapšenja komunista i komunistkinja, svih onih koji su se suprotstavljali teroru, a veliki broj njih bio je zatvoren upravo u Žutoj kući.

Na spomen ploči na kojoj piše: „Svedok tvojih sećanja, deo tvoje svesti 1941-1944.” juče su položeni venci, a dr Margareta Bašaragin, predstavnica Udruženja „Ženske studije i istraživanja“ tom prilikom naglasila je važnost činjenice da su sve osobe koje su se borile u Drugom svetskom ratu, bile ujedinjene oko ideje slobode, mira i blagostanja u koje danas uživamo, a njihove vrednosti, solidarnost i ljubav prema bližnjem bile su jače od svih jezičkih barijera i razlika u odnosu na nacionalnu pripadnost i veru.

– Upravo u tome vidim poziv nama danas da tako živimo našu stvarnost i da takvu stvarnost čuvamo i prenosimo sledećim generacijama. Ovoga puta obeležavanje je realizovalo dve moje ključne ideje, a to su da niko od nas ne poseduje ekskluzivno pravo na obeležavanje ovako mučnih događaja, već je to obaveza i zadatak svakoga od nas. Druga ideja je da mlade generacije, posebno u ovako izazovnim vremenima, uključimo u nauk o antifašizmu nekada, jer sloboda i mir nisu stalno date vrednosti, uvek postoji opasnost da nam u određenom trenutku budu oduzete iz bilo kog razloga, i zbog toga su to vrednosti koje trajno treba da čuvamo i negujemo – poručila je Bašaragin.

Polaznica ženskih studija, mlada Jovana Filipović položila je venac na spomen ploču i ispred mladih genericija govorila je o ovoj temi.

– Da bih nešto saznala, morala sam samostalno da istražujem i da preispitujem sve što učim u svom okruženju, i upravo sam na ženskim studijama imala priliku da naučim o životima žena koje su se izborile u Žutoj kući. Neizmerno me inspiriše Lola Vol koja je svoje slobodno vreme, umesto da istražuje i razvija se, zabavljaj se u svojim dvadesetim godinama, dala nešto više od prosečnog života koji živimo svaki dan i ostavila nešto nama u nasleđe. Ne treba svake godine da obeležavamo ovaj događaj jedan dan, već da antifašističke vrednosti živimo svaki dan, da budemo solidarni i da čuvamo slobodu – rekla je Filipović.

Žuta kuća je izgrađena između 1880. i 1883. godine po projektu subotičkog arhitekte Titusa Mačkovića, prvobitno namenjena da služi kao Štedionica Narodne banke. Arhitektonski je objekat u stilu neorenesanse, sa bogatim dekorativnim elementima. Od 1941. godine, tokom okupacije, objekat je preuređen u sedište specijalne policije, pretvoren u zatvor i mučilište. Tu su se dešavala hapšenja, ispitivanja, torture, mučenja psihička i fizička nad antifašistima, komunistima, skojevcima, kao i nad ljudima različitih vera i nacionalnosti koji su se suprostavili oružanom ili ideološkom aparatu fašističkog režima. Žuta kuća je simbol mračnog perioda lokalne, ali i šire istorije, mesta gde su ljudske slobode gažene. Danas, 84 godine kasnije, ovo zdanje, koje je restaurirano i danas služi kao Učiteljski fakultet na mađarskom jeziku, nosi snažnu poruku da je sećanje neophodno kako se istorija ne bi ponovila.

foto:/LovaLova portal