Međunarodni beogradski sajam knjiga, jedan od najznačajnijih i najstarijih kulturnih događaja u regionu, i ove godine potvrdio je svoj status središnjeg književnog praznika jugoistočne Evrope. Manifestacija, koja već decenijama okuplja najuglednije domaće i strane izdavače, autore i ljubitelje knjige, još jednom je dokazala da pisana reč i dalje ima moć da inspiriše, povezuje i obrazuje. Ovogodišnje 68. izdanje održava se do nedelje, 2. novembra.

Na ovogodišnjem Sajmu, koji se tradicionalno održava pod sloganom „Tvoja nova priča“, učestvuje više od 400 izlagača, a posetioci imaju priliku da uživaju u čak četiri programske celine i popustima na knjige i do 80 odsto. Statistika pokazuje da je prošle godine ovaj događaj posetilo više od 200.000 ljubitelja knjige, čime je oboren rekord posećenosti od osnivanja manifestacije.

Osnovni cilj Sajma knjiga ostaje nepromenjen – stvaranje prostora za susrete izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i svih drugih aktera književne i kulturne scene. Pored predstavljanja godišnje izdavačke produkcije, Sajam je i ove godine bio platforma za razmenu ideja, sklapanje poslovnih dogovora i promovisanje obrazovanja i kulturne saradnje.

U bogatom pratećem programu održani su brojni okrugli stolovi, promocije, tribine i predavanja, posvećeni temama od značaja za književnost, izdavaštvo i kulturu. Uprkos sve većem uticaju digitalnih tehnologija i društvenih mreža, Sajam knjiga i dalje predstavlja simbol trajne vrednosti pisane reči, „svetionik koji vraća nadu u smisao čitanja“, kako su mnogi učesnici opisali ovu manifestaciju.

U okviru 68. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga dodeljene su prestižne nagrade izdavačima, autorima i umetnicima koji su obeležili godinu u domaćem i regionalnom izdavaštvu.

Žiri u sastavu Jasmina Ninkov, Gordana Maletić, Aleksandar Milanović, Vesna Jovanović i Marko Krstić doneli su odluku da je izdavači godine izdavačke kuće Prometej iz Novog Sada i Vulkan izdavaštvo iz Beograda.

Izdavački poduhvat 2025 godine je knjiga „Knez Mihailo Obrenović III – Portret jednog evropskog vladara“ autora Uroša Milivojevića i Nebojše Jovanovića, u izdanju kuće Pravoslavna reč iz Novog Sada. Delo je nagrađeno zbog izuzetne naučne preciznosti, estetske vrednosti i doprinosa kulturnoj istoriji Srbije.

Najbolji izdavač iz regiona je Srpsko kulturno društvo Prosvjeta – Zagreb.

Posebno priznanje za doprinos nauci dobili su knjiga „O zapadnoj grani srpskoslovenske pismenosti“ autora Viktora Savića kao i monografija „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“.

Nagradu za knjigu za decu odnela je knjiga „Pre sna – bajke za velike i male“ autorke Zorice Kuburović, u izdanju Srpske književne zadruge.

Specijalno priznanje za izdavača za knjigu ili strip osvojilo je delo „Zevsova glavobolja“ autora Rajka Lukača, izdanje Prosvjetnog i kulturnog društva Prosvjeta iz Kozarske Dubice, Republika Srpska.

Stručni žiri za najlepšu knjigu, u sastavu Zdravko Mićanović, Jugoslav Vlahović i Nevena Mišković Bošković, dodelio je Nagradu „Bogdan Kršić“ knjizi „Umetnost i nacionalna valuta 1884–2024“ autorke Gordane Jauković Nenezić, u izdanju HERAedu i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pohvale su dobile i dve knjige iz užeg izbora – kapitalno izdanje „Mojih 500 glumaca“ Zdravka Šotre i delo „Mala crna muzika“ Dragana Đorđevića, obe u izdanju Službenog glasnika.

Nagrada za najlepšu dečju knjigu pripala je delima „Čudo u plavoj šumi“ Zorana Penevskog, sa ilustracijama Borisa Kuzmanovića (Odiseja, Beograd), i knjizi „Zlatno srce“ Gorana Markovića, sa ilustracijama Alekse Jovanovića (Pčelica, Čačak).

Beogradski sajam knjiga, koji već više od pola veka okuplja ljubitelje pisane reči, ponovo je dokazao da u svetu brzih informacija i digitalnih medija knjiga ostaje simbol trajne vrednosti i kulture sećanja. Izdavači, autori i čitaoci složni su u poruci – dok god postoji Sajam knjiga, postojaće i vera u moć reči, ideje i znanja.

foto:/LovaLova portal