Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) ove godine obeležava 80-tu godišljicu svog osnivanja na Svetski dan hrane, 16. oktobra, i poziva na globalnu saradnju u stvaranju održive, prosperitetne, bezbedne i kvalitetne hrane u budućnosti. U Srbiji se ovaj datum obeležava od 2001. godine, a ovogodišnji slogan je: „Zajedno za bolju budućnost: bezbedna i kvalitetna hrana za sve”. Svetski dan hrane je prilika da se ukaže na značaj pravilne ishrane tokom celog životnog ciklusa u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i kvaliteta života, ali i za dostizanje određenih uspeha u životu.

Poljoprivredno-prehrambeni sistemi se suočavaju sa neviđenim izazovima. Sukobi, uticaji ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, ekonomska kriza i rastuća nejednakost vrše sve veći pritisak na zemljište koje obrađujemo, vodu od koje zavisimo i biodiverzitet koji podržava život. Lanci snabdevanja postaju krhki, a efekti poremecćaja osećaju se u domovima, na pijacama i poljima širom sveta.

Na nekim mestima, ozbiljnost nesigurnosti u snabdevanju hranom je ogromna. Procenjuje se da 673 miliona ljudi gladuje. Konflikti su vodeći uzrok krize sa hranom u 20 zemalja i teritorija u svetu u 2024. godini, gde je skoro 140 miliona ljudi suočeno sa glađu. Na drugim mestima, rastući nivoi gojaznosti i široko rasprostranjeno bacanje hrane ukazuju da je sistem van ravnoteže. Obilje i nedostatak hrane često koegzistiraju jedno pored drugog. Dok se milioni suočavaju sa glađu, oko 900 miliona odraslih je gojazno, a 35,5 miliona dece mlađe od pet godina ima prekomernu telesnu težinu.

U Srbiji se, takođe beleži rast gojaznosti i kod odraslih i kod dece. Prema rezultatima poslednjeg nacionalnog istraživanja (2019.) svaki treći stanovnik je imao prekomernu težinu i svaki peti je bio gojazan. Podjednako su gojazni muškarci i žene, a više gojaznih je u Vojvodini, među siromašnim, manje obrazovanim i u ruralnim sredinama. Žene pokazuju zdravije navike u ishrani, kao i više obrazovane osobe i sa boljim materijalnim statusom.

Promena klime izaziva promene u prinosima useva, utiče na raspodelu populacije riba, menja sastav hranljivih materija i povećava širenje štetočina i bolesti. Kontaminirana hrana je odgovorna za oko 420.000 smrtnih slučajeva godišnje i oko 600 miliona obolelih zbog trovanja hranom. Klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače. Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu skoro trećinu ukupno proizvedene količine hrane, a mali ribari oko 40% globalnog ulova riba. Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodajnoj i potrošačkoj fazi. Procena je da ljudi degradiraju 10% zemljišta, od čega je 60% poljoprivredno zemljište.

– Šta svako od nas može da uradi? Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju. Prednost dajte svežem i sezonskom voću i povrću, dodajte više mahunarki, orašastih plodova, integralnih žitarica i ribe u svoju ishranu. Mahunarke i orašasti plodovi su odličan izvor biljnih proteina, a takođe su blagotvorni za našu planetu jer im je potrebno manje vode za proizvodnju i mogu poboljšati plodnost zemljišta. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se zdravo hrane. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, sa mrežom okružnih zavoda za javno zdravlje, je i ove godine raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravo na hranu da ima svako – pokaži kako” sa ciljem podsticanja zdravstveno vaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovani i seminari, tribine i izložbe – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/Freeepik.com