Ovogodišnji 21. Biofest danas, 15. oktobra svečano je otvoren i trajaće do sutra, 16. oktobra, a umesto planirane panel-diskusije, na orvoreno univezritetu održana je konferencija za novinare posvećena aktuelnom stanju i perspektivama organske proizvodnje u Srbiji. Događaj je organizovalo Udruženje „Terra’s“, koje već tri i po decenije aktivno deluje u oblasti promocije i razvoja organske poljoprivrede.

Projekat menadžer Udruženja Terra’s i koordinator organizacionog tima Biofesta Snježana Mitrović podsetila je da je upravo na inicijativu ovog udruženja, u saradnji sa resornim ministarstvom, 2000. godine usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji u Srbiji. Od tada do prošle godine, organska proizvodnja je beležila postepen, ali stabilan rast, iako se evidentira i blagi pad organiskih oranica za oko 1.500 hektara.

– Nadamo se da je to samo privremeni zastoj. I u zemljama gde je organska proizvodnja mnogo razvijenija došlo je do stagnacije zbog ekonomske krize i ratnog okruženja – navela je Mitrović.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, organska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 27.550 hektara, što čini 0,9 odsto ukupne poljoprivredne površine. Međutim, zabrinjavajući trend uočen je u Vojvodini – regiji koja je nekada prednjačila sa oko 11.000 hektara, gde sada ima svega 6.800 hektara organskih poljoprivrednih površina. Svetla tačka ostaje Severnobački okrug, gde je tokom prošle godine zabeleženo oko 870 hektara pod organskim zasadima i više od 1.000 grla stoke i živine u okviru organskog stočarstva. Broj operatera u Srbiji i regionu je porastao sa 675 na 710, što je, prema rečima Snježane Mitrović, dokaz da tržište postoji i da raste broj zainteresovanih proizvođača, prerađivača i distributera.

Kako je navela, u Subotici i okolini trenutno posluje 23 proizvođača, prerađivača i distributera, od kojih je 19 sa teritorije samog grada. Najzastupljenija je biljna organska proizvodnja, ali ima i kombinovanih gazdinstava koja se bave i stočarstvom.

Država, kako je istakla Mitrović, pruža određene podsticaje – aktuelni konkurs traje do 7. novembra, a subvencije iznose 63.000 dinara po hektaru, što je dvostruko više nego 2022. godine. Udruženje „Terra’s“ i Otvoreni univerzitet Subotica, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, izradili su Akcioni plan razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini do 2025. godine, koji definiše glavne pravce daljeg razvoja i podrške proizvođačima.

– Najveći problem i dalje predstavljaju savetodavne službe koje imaju finansijske i kadrovske slabosti, a upravo one treba da budu oslonac novim proizvođačima. Mladi poljoprivrednici bi lakše ušli u ovaj vid proizvodnje ako im se pruži sistemska podrška i pomoć u digitalizaciji i administraciji – rekla je Mitrović.

Direktor Organic Control System-a, prve nacionalne kuće za kontrolu i sertifikaciju, Nenad Novaković, ukazao je da situacija u Srbiji prati evropske trendove. U Evropskoj uniji takođe je došlo do stagnacije zbog ekonomske krize i porasta cena hrane.

– Francuska, na primer, beleži pad od čak 54.000 hektara, dok je u Srbiji pad oko 1.500. Ipak, bitno je da trend ostaje pozitivan, sa blagim rastom – rekao je Novaković.

Prema njegovim rečima, od 1. januara 2025. godine, Srbija primenjuje Uredbu EU 848/2018, koja donosi strože kontrole i sertifikacione procedure, posebno u pogledu grupne sertifikacije malih proizvođača.

– Ranije je hladnjača mogla imati ugovor sa stotinama individualnih proizvođača i svi su bili obuhvaćeni sertifikatom. Po novim pravilima, svaki proizvođač mora biti registrovano pravno lice, što je izazvalo poteškoće i pad površina, ali očekujemo da će se situacija stabilizovati – istakao je Novaković.

U pripremi je i novi Zakon o organskoj proizvodnji, koji je u potpunosti usklađen sa evropskom regulativom, a jedna od najvažnijih novina biće formiranje državnog registra organskih proizvođača, dostupnog potrošačima za proveru autentičnosti proizvoda. U Subotici je ove godine registrovano nekoliko novih proizvođača jabuka namenjenih izvozu, što, prema rečima Novakovića, pokazuje da postoji interesovanje za organsku proizvodnju, ali i rizici zbog zavisnosti od inostranih tržišta.

– Mali proizvođači često prolaze bolje jer prodaju na domaćem tržištu, dok veliki izvoznici zavise od globalnih kretanja. Zato moramo jačati domaće tržište i potrošnju organskih proizvoda – zaključio je Novaković.

O praktičnim izazovima govorio je Sabolč Tružinski iz Njegoševa kod Bačke Topole, član „Terra’s“- a i jedan od pionira organske poljoprivrede u Srbiji.

– Prvi sertifikat dobio sam 2002. godine. Danas obrađujem 100 hektara i bavim se proizvodnjom autohtonih žitarica i uzgojem podolskog govečeta i kokošaka nosilja – rekao je Tružinski i naglasio da su najveći problemi nedostatak kvalifikovanih radnika i težak plasman proizvoda.

– Radna snaga je slabog kvaliteta, manje urade po satu, pa trošimo više vremena i novca. Organska proizvodnja zahteva fizički rad, a teško je ostati konkurentan – objašnjava poljoprivrednik.

Tržište organskih jaja, kako kaže, trenutno je posebno ugroženo.

– Naša proizvodna cena je 40 dinara po jajetu, ali smo ih morali prodavati po 30 dinara. U maloprodaji su 48 do 52 dinara, ali mi tu razliku više ne možemo nositi – kaže Tružinski.

Tružinski naglašava da mali proizvođači nisu pogodni za velike lance zbog dugih rokova plaćanja, dok prodaja u manjim bio-prodavnicama povećava troškove distribucije. Na njegovim gazdinstvima trenutno ima oko 700 koka nosilja, koje daju 200 do 300 jaja dnevno, plasiranih uglavnom u Novom Sadu, Beogradu i okolini.

Na kraju konferencije, Novaković je istakao da je zadrugarstvo idealan model za male proizvođače, iako ga je teško sprovesti u praksi.

– Zadruga bi omogućila zajednički nastup prema velikim distributerima i efikasniju prodaju – zaključio je sagovornik i najavio razvoj IT alata za praćenje i sprečavanje prevara u prodaji organskih proizvoda i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, u saradnji sa partnerima iz Grčke, Nemačke, Slovačke i Litvanije.

– Očekujemo da će ovi sistemi biti gotovi za pola godine i pomoći u zaštiti tržišta – naglasio je Novaković.

Dvadeset i prvi Biofest još jednom je potvrdio da interesovanje za organsku proizvodnju u Srbiji ne jenjava. I pored stagnacije i brojnih prepreka, zahvaljujući posvećenosti proizvođača, institucija poput Udruženja „Terra’s“ i civilnog sektora, organska poljoprivreda u Srbiji nastavlja da traži svoje mesto između izazova tržišta i potrebe za održivom budućnošću.

foto:/LovaLova portal