Velika većnica Gradske kuće sinoć, 17. novembra bila je ispunjena do poslednjeg mesta, ali umesto uobičajenog pozdrava dirigenta, publiku je dočekao prizor crvene ruže položene na dirigentski pult. Dirigentska palica stajala je sa strane, kao da čeka ruku koja će da je podigne i njome zamahne. Umesto toga, setni glasovi poleteli su sami akustičnom salom, vođeni prethodno stečenim znanjem i iskustvom. Prvi put u više od četrdeset godina postojanja, subotički Ženski omladinski hor nastupao je bez Maćaša Murenjija, svog voljenog dirigenta utemeljivača, učitelja i zaštitnika, koji je preminuo 17. maja tekuće godine.  

Koncert u čast Maćaša Murenjija nazvan „Zauvek sa nama“  bio je to susret generacija, uspomena, sećanja i zajedničkog poštovanja prema čoveku koji je svoj život i talenat uložio u ovaj grad i u jedan hor, i koji nas je sve naučio da muziku ne treba samo pevati – već je treba i živeti.

Koncert je simbolično otvoren pesmom “Jedna zima sa Kristinom” Kornelija Kovača, kompozicijom koju je hor godinama pevao pred publikom upravo pod vođstvom legendarnog profesora i dirigenta.

Maćaš Murenji rođen je 5. maja 1952. u Bogojevu, i od detinjstva je bio vezan za klasičnu muziku. Istovremeno je završio osnovnu i srednju muzičku školu, birajući harmoniku kao svoj instrument. Nakon studija na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, započeo je karijeru u Sarajevskoj operi kao član hora, korepetitor i scenski dirigent. Godine 1981. vraća se u Suboticu i preuzima mesto direktora orkestra Narodnog pozorišta, gde učestvuje u više od 400 predstava. Vodio je Subotičku filharmoniju, radio u školama, ansamblima i sa stotinama mladih muzičara ostavljajući trag koji nadilazi statistike – trag koji je postao deo identiteta kulturnog života Subotice.

Publika je naizmenično aplaudirala i plakala dok su se nizale kompozicije koje je Maćaš voleo i brižljivo birao: „Dođi“, „Čežnja“, „Milost“, „Adađo“, „Hor robova“ i „Nancoha“. Za sam kraj numera „A sad adio“, izvedena je zajedno od strane svih učesnika: Ženskog omladinskog hora, ansambla „Ravnica“, Gordane Vidaković, Jellene, Andreja Ademija, Stefana Vukčevića i Marka Žigmanovića. Posebnu težinu imala je pesma „Hor robova“, koju su članice hora pre samo šest meseci pevale i na Maćaševoj sahrani.

Ono što je fascinantno, jeste činjenica da je hor nakon Maćaševe smrti nastavio da funkcioniše samostalno. Devojke su same preuzele obaveze, organizovale probe, birale repertoar, što nije slučajno, već predstavlja rezultat decenija njegovog rada, znak koliko ih je njihov profesor dobro naučio da veruju jedna drugoj i muzici. Pripreme za koncert vodili su Gordan Papić i Gergelj Sič, potpredsednik Subotičke filharmonije, koji je uz hor proveo dva meseca vežbajući program koji su generacije devojaka nekada pevale pod Maćaševim vođstvom.

– Apsolutno sam zadovoljan ishodom koncerta i samom pripremom, nisam imao ulogu dirigenta večeras, samo sam pomagao, jer hor jako dobro funkcioniše, jako su se dobro organizovale. Sve pohvale članicama, Maćika ih je dobro naučio i lepo pripremio. Ono što je uspeo da prenese na njih, u mnogim drugim sastavima ne funkcioniše tako lako. One sa takvom ljubavlju rade, a za to treba ogromno strpljenje i posvećenost – Maćaš je to znao. Lepo su se odazvale pozivu na koncert i sa elanom su radile, to je njegova zasluga. Repretoar su takođe birale same, insistirao sam na nekim sitnim izmenama, radili smo i podsetili se tih pesama. Kada smo pričali o daljim koncertima, ima planova da proširimo program, repertoar je širok, puno je pesama koje su ove devojke pevale dok ih je Maćaš vodio. Ono što su večeras izvele – to je njegova pobeda — istakao je Gergelj Sič nakon završenog koncerta.

Pune utisaka i emocija bile su i članice subotičkog Ženskog omladinskog hora, Lidija Ivković i Maša Krnjajić.

– Bilo je jako emotivno večeras, bilo nam je teško s obzirom da nismo imale našeg dirigenta kraj nas, ali on će uvek biti u našim srcima, uspomenama, sećaćemo ga se po lepim danima kada smo putovali zajedno, po brojnim koncerima, nastupima, pamtićemo sve naše dogodovštine. Lepo smo pevale, on je, sigurna sam, ponosan na nas, sigurno nas je slušao i gledao. Ovako prepunu većnicu Gradske kuće publikom koja je uvek bila verna Murenji Maćašu odavno nisam videla. Sada smo ponovo oživele njegove koncerte i nadamo se da će ih biti još. Imamo plan da se ponovo okupimo, da nastavimo naše druženje i naše probe, pa da i naredne godine napravimo sličan koncert, da održimo sećanje na našeg dirigenta – kaže Lidija Ivković, čuveni subotički alt i jedna od članica hora.

Najmlađe članice, ali i oni koji su hor napustili pre više od decenija su na sinoćnjem koncertu stajale rame uz rame, jer ih je sve spajala ista osoba, isti glas koji je umeo da prekine probu i kaže: „Devojke, ponovo – ali sad iz srca“.

– Probe jesu bile teške, naročito na početku, imale smo pauzu i trebalo nam je vreme da se sinhronizujemo. Za prethodnih 40 godina preko 500 devojaka je prošlo kroz hor, mi smo se večeras okupile, starije i mlađe, jer su nas povezale pesma i hor, povezao nas je Maćaš baš kao što je to uvek činio, sve smo osetile da je tu sa nama, da nas vodi. Mislim da smo sve želele da budemo na visini zadatka, zato smo se zaista trudile. Želele smo da ovo bude koncert kakav je on zaslužio. Pesmu koju je on jako voleo „Hor robova“, pevale smo i na njegovoj sahrani. To je i dosta zahtevna pesma, a želja nam je bila da je otpevamo onako kako bi Maćaš očekivao od nas. Mislim da smo u tome i uspele – poručila je Maša Krnjajić, jedan od najlepših soprana Ženskog omladinskog hora, ističući svoje oduševljenje brojem posetilaca.

– Hvala svim ljudima koje su pomogli da se koncert organizuje, a najviše smo zahvalne Gordanu Papiću i Gergelju Sič koji su odvojili svoje vreme i pomogli nam da se ponovo uvežbamo – naglasila je Krnjajić.

Slavna pop pevačica Jellena, koja je sa Maćašem sarađivala godinama, izvela je njegovu kompoziciju „Čežnja“ – pesmu koju joj je lično poklonio.

– Subotica više nije ista bez njega. Ovo je tužan trenutak, ali sam ovde da mu se zahvalim. Maćaš je bio pun viceva, uvek nasmejan, pun energije. Najlepše trenutke karijere proživela sam ovde, na ovom mestu, pevajući pesme grupe ABBA u njegovim aranžmanima. Ovo večeras je moje hvala njemu – rekla je Jellena.

Organizaciju koncerta izneli su Sanja Mihajlović, Lovaš Sokola Žužana i Stefan Vukčević, ističući da je ovo tek početak.

– Ovo je prvi put da hor nastupa bez svog dirigenta. Mnogo je publike došlo, to nam je pokazatelj da je ovakav koncert Maćaš zaslužio i da ovaj grad prepoznaje njegov značaj. Hor je večeras izvodio numere koje je zadnjih 40 godina pevao sa Murenjijem dok ga je on vodio – istakle su ponosne članice.

Na centralnom mestu Velike većnice Gradske kuće Maćaš Murenji sinoć nije stajao ispred hora, ali je bio prisutan u svakom glasu, svakoj ispevanoj noti, u srcima i muzici, u tišini između pesama. Aplauz koji mu je sinoć upućen sigurno nije i poslednji, jer posle ljudi kakav je bio voljeni dirigent, aplauzi nikad ne prestaju. Maćika – zauvek sa nama.

foto:/LovaLova portal