Još iz vremena kada je zvuk asteških “tepunaztli” udaraljki ispunjavao prašume Južne Amerike, ara papagaji fascinirali su ljude širom svog okruženja. Njihovo bujno i šareno perje jarkih boja simbolizovalo je magiju, duhovnu snagu i povezanost sa nebeskim svetom. Strahopoštovanje koje osećamo prema ovim čudesnim stvorenjima odrazilo se u mnogim aspektima ljudske kulture. Konkretno, odnosi između ljudi i ptica izražavali su se kroz legende, mitove, verska učenja, književne spise, umetnost, muziku, ceremonije i druge kulturne aktivnosti. U mnogim kulturama Srednje i Južne Amerike, are su smatrane glasnicima bogova, simbolima sunca, ljubavi i života. Pueblo narodi, na primer, verovali su da ara nosi svetlost i isceljenje, posredujući između zemaljskog sveta i predaka u duhovnom svetu. Njihova figura ukrašavala je ritualne predmete, a perje se koristilo u ceremonijalnoj odeći, molitvenim štapovima i ukrasnim kapama, simbolizujući snagu i vezu s božanskim. U kulturama Asteka, Maja i Inka, are su zauzimale ulogu predstavnika bogova, a pripitomljeni primerci korišćeni su u brojnim ritualima. Asteci su uključivali are u svoje mitove o stvaranju, verujući da bog Kecalkoatl deli karakteristike sa njima. Nazka linije, otkrivene 1927. godine u Peruu, najneobičnije su nasleđe koje je ostavila kultura koja je cvetala pre više od 2.000 godina, a čiji je najpoznatiji crtež upravo ara papagaj. Nazka geoglifi su niz složenih dizajna, dugih nekoliko kilometara, koji se u svojoj pravoj dimenziji mogu videti samo sa neba. Niske životinjske figure, iscrtane metodom uklanjanja kamenja i kopanjem rovova, verovatno su služile tokom ceremonijalnih rituala, gde bi ljudi koračali “linijama papagaja”, kako bi pratili njegov božanski duh kroz svet. Posebnost ara papagaja odlučili smo da istražimo u Zoološkom vrtu Palić koji poseduje zavidan broj jedinki ovih životinja, i to u više varijateta.

Ara su povezivane sa ritualima i ceremonijama, a njihova jarka boja inspirisala je brojne legende i mitove. Perje meksičkih ara korišćeno je u ritualnim ogrtačima i kapama, dok su u hinduističkoj mitologiji povezivani s Kamom, bogom ljubavi. Svaka boja, od grimizno crvene do smaragdno zelene, od plave do žute, nosila je poruku i simboliku. Ara su kroz vekove služili ne samo estetskoj, već i duhovnoj svrsi. Njihovo perje nije samo estetski spektakl, već i deo kulturne baštine.

– Crveno-plava ara, skarletna ara ili ara makao, najrasprostranjenija je vrsta, sa područjem od gotovo sedam miliona kvadratnih kilometara u centralnoj i Južnoj Americi, kroz države poput Venecuele, Kolumbije i Brazila. Dužina ovih ptica iznosi između 80 i 100 centimetara, pri čemu više od polovine zauzima rep. Težina prosečne jedinke je oko 1 kg. Njihovo perje je živopisno – crveno na telu, plavo na repu, s dodatkom žutih detalja na krilima. Postoje tri podvrste koje se razlikuju po širini žutog pojasa na krilima, dok gornji i donji deo kljuna imaju različite boje: gornji je u nijansi slonovače, a donji crne boje. Mlađe ptice imaju tamnije oči, dok odrasle jedinke imaju žute oči – kaže nam Jelena Toljagić, muzejski edukator i koordinator promotivnih aktivnosti Zoološkog vrta Palić.

Prema njenim rečima, crveno-plava ara je društvena, često se kreće sama ili u parovima, a glasnim kreštanjem može komunicirati na udaljenosti od nekoliko kilometara. Njihov meni obuhvata voće, orahe, banane, nektar i pupoljke cveća. Razmnožavanje ove vrste slično je kao i kod svih ara, ženke polažu od jednog do tri bela jajeta u šupljinama drveća, a inkubacija traje oko 28 dana. Mladunci dobijaju perje nakon 80-90 dana i napuštaju roditelje kada navrše godinu dana. Životni vek se kreće od 30 do 50 godina, dok neke jedinke u zatočeništvu dožive i do 75 godina. Skarletna ara nije ugrožena, a po broju jedinki u svetu broji oko pola miliona. Osim toga, ona je nacionalni simbol Hondurasa.

– Zelenokrila ara nastanjuje veći deo Južne Amerike – Brazil, Peru, Boliviju, Venecuelu, Kolumbiju, Paragvaj, Trinidad i Tobago. Njihova staništa su tropske šume do 450 metara nadmorske visine. Ove ara žive u parovima ili manjim jatima od šest do 12 ptica. Sezona parenja traje od novembra do početka maja, a gnezde se u palmama, pukotinama u krečnjačkim stenama ili liticama. Ženke polažu od jednog do tri jajeta, a mladi potomci napuštaju gnezdo, baš kao i kod skarletnih ara, posle godinu dana – objašnjava Jelena Toljagić.

Boja zelenokrile are je pretežno crvena sa plavim delovima, dok žute nijanse zamenjuje zelena boja što ih jasno odvaja od ostalih vrsta. Gornja polovina kljuna je u boji slonovače, donja crna. Dugačka je do jednog metra i teška do 1,7 kg. Iako je brojnost ove vrste veća, smatra se da je i dalje postoji blizu pola miliona jedinki, te ni ona nije ugrožena.

– Plavo-žuta ara živi u kišnim šumama, srednjoj i visokoj vegetaciji, otvorenim šumama, močvarama i savanama sa palmama. Ova vrsta je više socijalna, može živeti u parovima, manjim grupama ili u jatima od 20 do nekoliko stotina ptica. Njihovu ishranu čini zrelo i zeleno voće, orašasti plodovi, seme, cvetovi, bobice, pa čak i insekti i larve – priča dalje edukatorka palićkog ZOO vrta i objašnjava nam da je njena osnovna karakteristika veličanstvena plava boja koja se proteže od glave do spoljašnje strane krila i repa, dok su grudi jarko žute. Unutrašnja strana krila je takođe žuta, što dodatno naglašava spektakl u letu. Kljun je crne boje, lice plavo, a ispod brade postoji crni deo perja, dok mali deo zelenog perja krasi čelo. Brojnost ove vrste takođe je velika, te se ne smatra ugroženom.

Ara papagaji su inteligentni, društveni i emotivni, sposobni da oponašaju ljudski govor i sa razumevanjem pamte oko 100 reči, prepoznaju boje i brojeve, pa čak i rešavaju jednostavne zadatke. Njihova monogamnost, privrženost partneru i briga o mladuncima simbolizuju vernost i odanost. U letu mogu dostići brzinu od impresivnih 55 km/h, a glasni krikovi omogućavaju im kontakt sa ostalim jedinkama u jatima.

Atraktivan izgled, vesela priroda, inteligencija i socijalne potrebe čine are papagaje popularnim kućnim ljubimcima, ali i veoma zahtevnim. Potrebni su im prostor za let, mentalna stimulacija, raznovrsna ishrana i stalna interakcija. Ako se zanemare, mogu postati depresivne, tužne pa čak i agresivne što ne dolikuje ovako veličanstvenoj ptici.

U prirodi, odrasle are imaju malo prirodnih neprijatelja, ali su jaja i mladunci ranjivi i na stalnoj meti zmija, majmuna, tukana i grabljivica poput sokolova i orlova. Zmije se posebno lako penju do šupljina u kojima are prave gnezda, dok majmuni ponekad uništavaju gnezda iz znatiželje ili zbog takmičenja za prostor. Mlade jedinke koje još uvek vežbaju letenje lako postaju i plen kajmana i aligatora, ukoliko upadnu u vodu. Njihova sposobnost odbrane potomstva glasnim krikom i agresivnim ponašanjem pokazuje koliko su ove ptice složene i snažne. Iako se na prvi pogled čini da ih upadljive boje čine lakim metama, šarenilo im zapravo pomaže da se od većine napadača kamufliraju među krošnjama tropskog drveća prošaranog sunčevim zracima, što nažalost nije slučaj i u kontaktu sa ljudima.

Ara papagaji su takođe ključni za očuvanje ekosistema, kroz ishranu najrazlišitijim voćem, oni šire seme, doprinose biodiverzitetu i održavaju prašume zdravim. Njihova jata u letu stvaraju impresivne prizore, a posmatranje parova koji se maze i doteruju perje jedno drugom pojačava osećaj magije i harmonije.

Njihovo latinsko ime je „ara macao“, dok se na španskom često nazivaju gvakamaja. Ime „ara“ zapravo potiče od brazilske portugalske reči za pticu – makao. Postoji 17 vrsta ara, od kojih su neke sada ugrožene zbog ilegalnog hvatanja za pripitomljavanje i trgovinu, kao i uništavanja njihovog staništa u određenim područjima prašuma. Iako ara nije poreklom iz zemalja severno od Meksika, ipak su je cenile i poštovale mnoge autohtone kulture Severne Amerike. Perje ara se često dobijalo kroz trgovinske odnose sa plemenima sa juga. Njihovo perje, osim što je korišćeno u raznim ceremonijama isceljenja, bilo je i razlog zbog kog su se pripitomljene are držale kao kućni ljubimci čak i kod drevnih naroda. Ara je viđena kao čuvar povezan sa pravcem juga, kao i kao simbol leta, plodnosti i isceljenja. Nažalost, otkrićem Južne Amerike od strane Kristofera Kolumba 1492. godine, i masovnim dolaskom evropljana na „novi“ kontinent u 15. veku, njihovi pernati ogrtači ujedno su postali „ahilova peta“ ovih životinja. Sjajno perje i socijalni način života ovih ptica učlinili su ih lakim plenom lovaca, pa je nekoliko vrsta ara u području Kariba zauvek izumrlo.

U Zoološkom vrtu Palić jedna skarletna ara imala je posebno zanimljivo detinjstvo.

– Tokom 2023. godine, 10. avgusta, jedan par skarletnih ara dobio je svoje prvo jaje. Kada se mladunče ispililio iz jajeta, roditelji nisu brinuli o njemu pa je ono ručno odhranjeno. Kasnije smo saznali da je u pitanju mužjak koji je i pre toga dobio ime Minja koje je moglo da odgovara i za ženku. Kada je Minja dobio svoje perje, prebačen je u upravnu kalcelariju ZOO vrta, jer još uvek nije bio dovoljno star i samostalan da se brine sam o sebi. O njemu su se tada brinuli naši radnici koji su ga negovali i hranili, a koji su za uzvrat, svakodnevno bili izloženi njegovim nestašlucima. Minja je voleo da razbacuje hemijske olovke, da pravi red po radnom stolu, pa čak i da se poigra sa ponekim dugmetom sa tastatute kompjutera, što mu je bilo posebno zanimljivo. Kada je dovoljno porastao i kada je mogao da se skoni iz kancelarije, premestili smo ga u spoljašnju volijeru. Inače, u Zoološklom vrtu Palić od tri para skarletnih ara, dva para se razmnožavaju, u volijeri Velike papagajnice obeleženoj brojem 2 nalaze se Minjini roditelji, dok se u volijeri broj 4 nalaze roditelji još dva papagaja, jedan je Saša, papagajka rođena 24. maja 2024. godine, a sa njom je još jedna mlađa jedinka kojoj smo dali ime Vanja, jer još ne znamo kog je pola. U vrtu se nalazi i 11 jedinki plavo žutih ara i pet jedinki zelenokrilih ara. To su većinom papagaji koji su iz zaplene i nalaze se u prihvatilištu ZOO vrta. Većina može da se vidi u objektu velike papagajnice, kako unutra tako i napolju, tokom cele godine, i za njih imamo i termin javnog hranjenja vikendom u 11 časova – objašnjava nam edukatorka Zoološkog vrta Palić.

U priči o ara papagajima predstavili smo tri vrste ovih životinja čije su populacije na svetskom nivou u stabilnim brojkama. Nažalost, mnoge vrste ara papagaja danas su ugrožene zbog uništavanja prirodnih staništa i ilegalne trgovine egzotičnim pticama. Neke vrste, poput plave “Are glaucogularis”, danas spadaju među najređe ptice na svetu. Brojne organizacije širom sveta sprovode programe zaštite i ponovnog naseljavanja ovih prelepih ptica u prirodno okruženje.

Are papagaji se danas promovišu i kroz razne festivale u njihovim zemljama porekla. Svakog 31. maja, na rođendan Zoološkog vrta Palić, obeležava se i međunarodni praznik posvećen proslavi papagaja. Svetski dan ara papagaja osnovao je Svetski fond za papagaje 2004. godine kao događaj za podizanje svesti o pretnjama za papagaje u zatočeništvu, ali i u divljini.

Ara papagaji nisu samo simbol tropskih šuma, već i dokaz koliko priroda može biti raznolika i zadivljujuća. Njihova inteligencija, emotivnost i upečatljiv izgled čine ih jedinstvenim bićima koja zaslužuju poštovanje i zaštitu. Dok ih posmatramo kako u jatima krstare među krašnjama tropskog drveća, dok slušamo njihovu prodornu pesmu i razgovor, moramo biti svesni da nas prisustvo ara podseća da priroda nije samo pozadina našeg života, već živi, pulsirajući svet pun mudrosti i lepote. Ara papagaji nas uče strpljenju, odanosti i poštovanju, podsećaju nas da su male stvari, poput krika ili jarkog perja, mostovi između sveta koji vidimo i sveta koji osećamo. Čuvajući ove ptice, čuvamo i magiju šuma, i priču koja se proteže vekovima, od drevnih civilizacija do današnjih Zooloških vrtova, gde svaka ara nosi priču koju vredi pričati. Bilo da ih posmatramo u divljini i u ZOO vrtovima ili čuvamo kao kućne ljubimce, are nas podsećaju koliko je važno čuvati prirodu i svako njeno šareno čudo, jer svet u kojem sija šarenilo jednog ara papagaja, ujedno može biti znak harmonije i nade za sve nas.

foto:/ZOO vrt Palić/LovaLova portal