U Srbiji se beleži porast prekomerne uhranjenosti i kod dece i kod odraslih. Prema rezultatima poslednjeg nacionalnog istraživanja o zdravstvenim ponašanjima školske dece iz 2022. godine, prekomerna uhranjenost opada sa uzrastom. Tako je u petom razredu osnovne škole 18% dece sa predgojaznošću, a 14% u prvom razredu srednje škole. Najveći procenat gojaznih je u prvom razredu srednje škole (3,2%), dok je 2,9% gojaznih u petom i sedmom razredu osnovne škole.

U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine kod devojčica se beleži rast predgojaznosti i gojaznosti sa 12,8% na 13,8%, a kod dečaka sa 21,8% na 24,8%.

Bar jednom dnevno voće jede 42% devojčica i 37% dečaka, a slična situacija je i sa povrćem. Učestalost svakodnevnog unosa voća i povrća opada sa uzrastom. Skoro svaki peti učenik svaki dan pije bezalkoholne napitke, više dečaci (21,5%) nego devojčice (16,4%), a sa godinama starosti raste učestalost konzumiranja ovih slatkih napitaka.

Više od trećine anketiranih jede slatkiše jednom dnevno ili češće (34,8%), devojčice češće od dečaka (38,7% prema 30,3%). Kod devojčica sa uzrastom raste i procenat onih koje konzumiraju slatkiše svaki dan.

U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine beleži se pad konzumiranja voća i povrća, ali i slatkiša i bezalkoholnih napitaka sa šećerom.

Manje od jedne trećine učenika (31,5%) je fizički aktivno svaki dan bar sat vremena, više dečaci u svim uzrastima. Učestalost fizičke aktivnosti opada sa uzrastom dece tako su u petom razredu skoro svaki drugi dečak (48,7%) i svaka treća devojčica (34,3%) aktivni, a u prvom razredu srednje škole svaki treći dečak (35,2%) i svaka šesta devojčica (16%).

U odnosu na prethodno istraživanje iz 2018. godine beleži se rast procenta fizički aktivnih dečaka u petom razredu osnovne škole dok se kod svih ostalih dečaka i devojčica beleži pad procenta onih koji su svaki dan bar sat vremena fizički aktivni.

Zdravstveni radnici upozoravaju da je prekomerna težina i gojaznost u dečjem uzrastu faktor rizika za razvoj srčanih i plućnih oboljenja, kao i dijabetesa, koštano-mišićnih i probavnih komplikacija sve prisutnijih u dečjem uzrastu. Prekomerna težina u dečijem uzrastu dovodi do deformiteta kostiju i skeleta, lošeg držanja i nepravilnog razvoja tela, loše koordinacije i kontrole pokreta, nespretnosti i češćih povreda. Gojaznost ima i brojne posledice po mentalno zdravlje u vidu nedostatka samopouzdanja, depresije i poremećaja ponašanja u ishrani.

Evropski dan pravilne ishrane i kuvanja sa decom je inicijativa koja populariše značaj zdrave ishrane među decom podstičući ih da na zabavan i atraktivan način izaberu uravnoteženu ishranu i da se više bave sportom.

– Veliki deo zdravih životnih navika oblikuje se u detinjstvu. Važno je da od najranijeg uzrasta učimo decu principima pravilne ishrane i osnovnim veštinama zdrave pripreme obroka. Deca koja shvataju važnost zdrave ishrane i znaju kako da biraju namirnice bogate važnim nutirjentima imaju veću verovatnoću da će voditi zdrav život tokom odraslog doba. Gojaznost se može prevenirati. Brinite o zdravlju svoje dece i učite ih zdravim navikama. Budite im dobar primer. Smanjenje gojaznosti i prekomerne težine kod dece zahteva sveobuhvatan pristup koji promoviše zdravu ishranu i fizičku aktivnost tokom celog životnog ciklusa. Prevencija i upravljanje gojaznošću zahteva multisektorske politike i akcije koje se sprovode kroz koordinisan pristup celog društva uz uključenje niza ministarstava i partnera. Neophodne su politike koje mogu pomoći u stvaranju okruženja u kojem deca imaju pristup zdravoj hrani, mogućnostima za fizičku aktivnost i strukturnoj podršci koja je neophodna za održavanje normalne telesne težine – poručuje dr Nada Kosić Bibić, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

foto:/Freepik.com