Zavod za javno zdravlje Subotica – Centar za promociju zdravlja predstavio je rezultate preventivne akcije „Selu u pohode – proveri svoje rizike, kontroliši zdravlje“, koja je i tokom godine realizovana u ruralnim sredinama sa ciljem unapređenja zdravstvene kulture i ranog otkrivanja faktora rizika kod stanovništva.

Kako je istakla dr Mirjana Dakić, specijalista socijalne medicine i rukovodilac Odeljenja za promociju zdravlja, tim Zavoda, koji su činili lekari, medicinska sestra i nutricionista, pružao je građanima stručne savete o očuvanju zdravlja, ali i obavljao osnovne zdravstvene preglede. Tom prilikom mereni su telesna visina i težina, određivan indeks telesne mase (BMI), kao i sastav tela, uključujući procenat masti, vode, mišićne i koštane mase, kao i konstituciju tela. Posebna pažnja posvećena je i pušačima, kojima su davani saveti i smernice za prestanak pušenja.

U saradnji sa zdravstvenom ustanovom „Optimed“, u okviru akcije realizovani su i oftalmološki pregledi kod dijabetičara i starijih osoba sa hipertenzijom. Pregledi su obavljani uz pomoć savremenog Alatir sistema, koji omogućava bezbolno i jednostavno snimanje očnog dna i uvid u celokupno stanje oka. Ova dijagnostička metoda, kako je naglašeno, značajna je za praćenje toka hroničnih bolesti poput dijabetesa i hipertenzije, prevenciju njihovih komplikacija, ali i kao snažan motivacioni faktor da pacijenti odgovornije brinu o svom zdravlju.

Tokom realizovanih akcija pregledano je ukupno 216 osoba, među kojima je bilo 134 žene, odnosno 62 odsto, i 82 muškarca, odnosno 38 odsto. Polna struktura pregledanih gotovo je identična kao i prethodnih godina, što, prema rečima stručnjaka, potvrđuje da žene u većoj meri vode računa o svom zdravlju i češće dolaze na preventivne preglede. Akcije su najčešće posećivali stariji sugrađani, pa je prosečna starost pregledanih iznosila 65,4 godine, dok je više od polovine učesnika, njih 57 odsto, bilo starije od 65 godina. Najmanje je bilo mladih do 30 godina, što se delom objašnjava starijom populacionom strukturom u ruralnim sredinama, ali i terminima održavanja akcija u ranim prepodnevnim satima.

Analiza nutritivnog statusa pokazala je zabrinjavajuće podatke. Fiziološku, odnosno normalnu uhranjenost imalo je tek svako šesto lice, kako među muškarcima, tako i među ženama. Višak kilograma zabeležen je kod više od dve trećine pregledanih. U kategoriji predgojaznosti nalazi se 37 odsto odraslih, pri čemu je veći udeo muškaraca, dok oko 45 odsto ima gojaznost, i to češće žene. Prosečna vrednost BMI iznosila je 30,2 kg/m², što odgovara gojaznosti prvog stepena, bez značajnih razlika između polova.

Podaci ukazuju i na to da se sa godinama života povećava učestalost viška kilograma i gojaznosti. Dok je u najmlađoj starosnoj grupi od 18 do 30 godina polovina ispitanika imala normalnu telesnu masu, u grupi starijih od 65 godina tek je svaki šesti bio u granicama normale. Najveći procenat gojaznih osoba zabeležen je u starosnoj grupi od 46 do 55 godina. Prosečne vrednosti BMI rastu sa starošću, ali zabrinjava činjenica da su povišene vrednosti prisutne i kod mlađih osoba – prosečan BMI u najmlađoj grupi iznosio je 25,1 kg/m², dok je u najstarijoj bio 29,9 kg/m². Najvišu prosečnu vrednost BMI, 31,8 kg/m², imale su osobe starosti od 56 do 65 godina.

Stručnjaci Zavoda naglašavaju da sa porastom BMI raste i rizik od razvoja brojnih poremećaja zdravlja – od umerenog kod predgojaznosti, preko značajno povišenog kod gojaznosti prvog stepena, do ozbiljnog i višestruko uvećanog kod ekstremne gojaznosti. Zbog toga je, bez obzira na godine i mesto stanovanja, važno da građani razumeju da su promene moguće i da čak i male promene u svakodnevnim navikama, poput pravilnije ishrane i redovne fizičke aktivnosti, mogu značajno unaprediti kvalitet života.

Dr Mirjana Dakić poručila je da je neophodno da građani budu otvoreni za nova znanja o svojim hroničnim bolestima, da prihvataju savete lekara i da menjaju stavove i uverenja u korist očuvanja zdravlja, jer kvalitet života u velikoj meri zavisi od ličnih izbora.

O važnosti saradnje institucija govorila je i Nevena Lukić, stručni saradnik Crvenog krsta Subotica, istakavši da je uloga ove organizacije bila logistička podrška Zavodu za javno zdravlje. Lukić je najavila da je plan za 2026. godinu povratak u škole, kroz radionice i promotivna predavanja o zdravim stilovima života, kao i nastavak saradnje sa mesnim zajednicama uključenim u akciju „Selu u pohode“, sa ciljem pružanja pomoći najugroženijim sugrađanima u vidu paketa hrane i higijene.

Zavod za javno zdravlje Subotica najavio je da će akcija „Selu u pohode – proveri svoje rizike, kontroliši zdravlje“ biti nastavljena i tokom 2026. godine, sa ciljem daljeg unapređenja preventivne zdravstvene zaštite i podizanja svesti o značaju brige o zdravlju.

foto:/LovaLova portal