Na sceni pozorišta Kostolanji Deže publika će 20. decembra imati priliku da vidi savremenu i snažno aktuelizovanu pozorišnu adaptaciju kultnog romana „1984“ Džordža Orvela, u dramatizaciji Roberta Ikea i Dankena Mekmilana, u režiji Balinta Botoša. Reč je o predstavi koja kroz prepoznatljive motive misaonog zločina, dvomisli i sveprisutnog Velikog Brata, otvara nova pitanja o svetu u kojem danas živimo.

Decenijama Orvelova distopijska vizija služi kao upozorenje o totalitarnim sistemima u kojima su istina i laž zamenljive kategorije, rat se proglašava mirom, sloboda ropstvom, a neznanje vrlinom. Upravo iz tog nasleđa polazi i ova pozorišna adaptacija, ali je usmerava ka savremenom trenutku, u kojem nadzor više nije nametnut isključivo silom, već se često prihvata dobrovoljno i bez otpora. Predstava postavlja ključno pitanje: gde prestaje manipulacija, a gde počinje stvarnost u društvu koje je stalno povezano, posmatrano i kontrolisano?

U središtu radnje nalazi se Vinston Smit, koga tumači David Buboš, običan čovek koji se potajno opire sistemu i sanja o slobodnijem i iskrenijem životu izvan okvira Partije. Njegova potraga za istinom i pokušaj izlaska iz začaranog kruga kontrole odvija se kroz ljubavnu vezu sa Džulijom, koju igra Anabela Hodik. Njihova zabranjena ljubav prikazana je kao čin pobune, ali i kao krhka nada da je otpor još uvek moguć.

Likove koji simbolizuju moć, represiju i ideološku konfuziju tumače Gabor Mesaroš u ulozi O’Brajana i Sajma, Hermina G. Erdelji k.g. kao Čerington i Majka, Adam Ađaš kao Martin i Dete, dok je ulogu Parsonsa poverena Borisu Kučovu. Kroz višestruke uloge i preplitanje identiteta dodatno se naglašava nestabilnost ličnosti u svetu u kojem sistem briše granice individualnosti.

Autorski tim posebnu pažnju posvetio je scenskom izrazu. Eled Golica potpisuje dizajn scene i kostima, dok muziku i dizajn zvuka potpisuje Cecilija Trabalka, čime se stvara snažna i uznemirujuća atmosfera. Video dizajn je, pored režije, takođe radio Balint Botoš, dok je za dizajn svetla zadužen Robert Majoroš, uz realizaciju svetla Saše Bukvića i tona Akoša Dieneša. Dramaturgiju potpisuje Julija Šandor, koja je zajedno sa Balintom Botošem i prevela tekst na mađarski jezik, dok je prevod na srpski uradila Kristina Orovec.

Predstava se oslanja na intenzivne svetlosne i zvučne efekte, koji dodatno pojačavaju osećaj nelagode i konstantnog nadzora, zbog čega se ne preporučuje osetljivim gledaocima.

Repriza je zakazana za 22. decembar.

foto:/Kostolanji Deže