U vremenu kada se vaspitanje često meri planovima, ishodima i standardima, pred publikom je predstavljena knjiga koja podseća da se najvažnije lekcije ipak ne uče razumom, već srcem. Zbirka individualnih priča vaspitačica, nastala iz svakodnevnog rada sa decom, predstavljena je u okviru svečane izložbe master vaspitačica, održane u petak, 12. decembra, u organizaciji profesorice dr Mate Emeše, predavačice Dramske i scenske umetnosti na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i trenera.

Ova knjiga, kako je istaknuto, ne pripada klasičnim pedagoškim priručnicima. Ona je svedočanstvo iskustva, susreta i unutrašnjeg poziva. Priče su nastajale u neposrednom radu sa decom, iz sitnih, ali presudnih trenutaka – pogleda, pitanja, tišine, igre i nežnosti – i upravo zato nose posebnu emotivnu snagu. Autorke su vaspitačice koje su imale hrabrosti da lično iskustvo pretoče u reči, ostavljajući tragove rada koji se ne vidi u statistici, ali se duboko oseća u razvoju deteta.

Tema izložbe i predstavljene zbirke bila je „Emotivni dramski elementi“, a centralna ideja oslanjala se na rad sa kreativnom holističkom radnom sveskom “Zlationica”, namenjenom razvoju izvorne sposobnosti samoostvarivanja kod dece uzrasta od šest do devet godina, ali i kao edukativni priručnik za roditelje, vaspitače i učitelje. Autor sadržaja ove edicije je filolog dr Emeše Mate, metodiku i grafički dizajn uradio je dr Slavoljub Hilčenko, a na delu su kao lektor i korektor potpisani prof. Mira Morić i prof. Igor Hilčenko. Cilj projekta bio je da se oda priznanje vaspitačicama koje svoj poziv žive na najvišem, gotovo doktorskom nivou profesije, spajajući stručnost, umetnost i duboku emotivnu pismenost.

Svoje primere rade predstavile su Sara Tešanović koja je napisala priču “Mali ja i lavirint” i radila projekat “Ukrasi za jelku”, Jadranka Huk koja je radila priču “Moja bašta” i projekat “Drvo”, Ružica Džepina koja je pričala priču “Put kojim srce govori” i radila projekat “Put odrastanja – glas srca”, Jelena Čupović koja je sa decom pričala priču “Zakopana šoljica” i projekat “Radimo – gradimo”, Anastazia Zemko uradila je priču o Zarcu u okrugloj šumi i sa decom predstavila projekat “Upoznavanje dece sa slovima koje ne poznaju”, Bojana Vlahović pripovedala je priču “Snaga uma” i uradila projekat “Ptičja azbuka”, Marina Piuković napisala je priču “Ko će biti u štalici” i predstavila projekat “Radujemo se praznicima”, Miljana Gubić pričala je priču “Radost življenja” i uradila projekat “Slovarica”, Aleksandra Trkić sa decom je pričala priču “Susret na stazi sumnje” i predstavila projekat “U svetu boja, oblika i veličina”, Zorica Grubić predstavila se pričom “Bašta različitog cveća” i projektom “Oglašavanje životinja”, a njena koleginica Aleksandra Raonić ispričala je priču “Susret u dolini glasova” i predstavila projekat “Samoglasnici putuju kroz zvuke”, dok je Milica Bašić predstavila priču „“Mala devojčica i Stari hrast“ i projekat „Put odrastanja“.

Svečana izložba i predstavljena zbirka priča još jednom su potvrdile da se vaspitanje ne dešava slučajno. Ono raste iz posvećenosti, unutrašnjeg poziva i spremnosti da se detinje srce vidi, zaštiti i ohrabri. Ova knjiga nije samo zbir zapisa – ona je zahvalnica vaspitačicama i poziv čitaocima da se podsete da se istinske priče ne uče napamet, već se prepoznaju srcem.

foto:/ustupljene fotografije dr Mate Emeše