U Subotici se od 15. do 17. decembra održava 22. godišnja konferencija Bibliotekarskog društva Srbije (BDS) pod nazivom „Biblioteke u društvu brzih promena“, u organizaciji Bibliotekarskog društva Srbije i Gradske biblioteke Subotica. Ovaj značajan stručni skup prvi put se organizuje u Subotici i okuplja bibliotekare i stručnjake iz oblasti kulture, obrazovanja i informacionih nauka iz Srbije i inostranstva.

Tokom tri dana rada, u Velikoj većnici Gradske kuće i prostorijama Gradske biblioteke, učesnici iz čak sedam zemalja – među kojima su Kipar, Grčka, Mađarska, Finska i Belorusija – razmenjuju iskustva i razmatraju ulogu biblioteka u savremenom društvu koje se ubrzano menja. Program konferencije obuhvata više od 60 izlaganja, plenarna predavanja, tematske sesije, panel-diskusije, radionice i poster-sekcije, osmišljene u interaktivnim formatima kako bi se podstakao dijalog i razmena znanja.

Fokus konferencije usmeren je na digitalnu transformaciju biblioteka, primenu veštačke inteligencije, inovativne obrazovne prakse, ali i na društvenu i kulturnu ulogu biblioteka. Posebna pažnja posvećena je medijskoj i informacionoj pismenosti, mentalnom zdravlju, osnaživanju mladih i jačanju lokalnih zajednica kroz bibliotekarsku delatnost.

Tokom prvog dana, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije Jelena Glišović istakla je da je tema konferencije nešto što bibliotekari svakodnevno žive.

– Ne govorimo samo o tome koliko se biblioteke prilagođavaju promenama, već i koliko su spremne da ih unapred prepoznaju i anticipiraju, kako ne bismo stalno bili zatečeni. Ključno je da potrebe korisnika i društvena kretanja uključimo u donošenje odluka o upravljanju bibliotekama, resursima i kolekcijama – naglasila je Glišović i ukazala na izazove sa kojima se struka suočava – od nedovoljne sistemske podrške i neizvesnog finansiranja, do zabrane zapošljavanja i malog broja mladih ljudi u bibliotekama.

– Postoji generacijski jaz, ali bibliotekari koji rade sa decom i mladima naši su najveći entuzijasti. Ipak, entuzijazam ne može biti jedini pokretač – potreban je stalni napor, stručno usavršavanje i podrška, a upravo tu je uloga Bibliotekarskog društva Srbije – poručila je Glišović.

Govoreći o radu sa mladima, učesnici su istakli da čitanje danas poprima nove oblike i formate. Jasna Brkić iz Gradske biblioteke Beograda naglasila je da je bibliotekar za mlade „posebna misija, ali i velika odgovornost i privilegija“, dodajući da se biblioteke prilagođavaju novim generacijama, ali istovremeno čuvaju proverene i kvalitetne metode rada.

– Kao bibliofil, verujem da knjiga neće izgubiti ovu bitku – rekla je Brkić.

Učesnici iz inostranstva istakli su značaj međunarodne razmene iskustava i primera dobre prakse, naglašavajući da su bibliotekari ključna veza između informacija i čitalaca, bez obzira na promene u tehnologiji i društvu.

Prvi dan konferencije obeležen je i svečanom skupštinom Bibliotekarskog društva Srbije povodom Dana bibliotekara, na kojoj su dodeljene godišnje nagrade i priznanja. Ovogodišnji laureati su Goran Trailović, dobitnik Nagrade „Zapis“, dr Elizabeta Georgiev, dobitnica Nagrade „Stojan Novaković“ za knjigu „Bugarski izvori o čitalištima i bibliotekama u Srbiji do kraja Drugog svetskog rata“, kao i Jasna Brkić, dobitnica nagrade za najboljeg bibliotekara.

Završnica konferencije, 17. decembra, biće posvećena proglašenju najboljih stručnih postera i sumiranju rezultata rada, uz poruku da biblioteke, uprkos brojnim izazovima, ostaju jedan od ključnih stubova znanja, kulture i zajednice u vremenu brzih promena.

foto:/LovaLova portal