Uprkos uvreženom mišljenju da je fakultetska diploma preduslov za siguran i dobro plaćen posao, tržište rada u Srbiji pokazuje suprotan trend. Sve je više zanimanja u kojima formalno visoko obrazovanje nije presudno, dok su zarade često iznad republičkog proseka, pokazuju istraživanja.

Poslodavci, posebno u privatnom sektoru, sve više vrednuju konkretna znanja, praktične veštine i radno iskustvo, dok diploma ostaje u drugom planu. Takva promena dovela je do toga da se određeni poslovi bez fakulteta danas ubrajaju među najtraženije i najisplativije.

Najviše plate bez formalnog visokog obrazovanja beleže se u oblasti informacionih tehnologija. Samouki programeri, web-developeri i IT tehničari mogu mesečno da zarade između 80.000 i 150.000 dinara, dok saradnja sa inostranim klijentima često donosi i znatno veće prihode. Slična situacija je i u digitalnom marketingu, gde stručnjaci za društvene mreže, online oglašavanje i SEO optimizaciju dostižu zarade od 100.000 dinara i više, naročito ako rade kao frilenseri ili za strane kompanije.

Među najtraženijim zanimanjima bez fakulteta nalaze se i profesionalni vozači sa licencom. Plate vozača kamiona i šlepera u domaćem saobraćaju kreću se oko 80.000 dinara, dok u međunarodnom transportu sa dnevnicama mesečna primanja prelaze 130.000 dinara. Velika potražnja vlada i za kvalifikovanim majstorima, poput auto-mehaničara, električara, vodoinstalatera i servisera grejanja i klima uređaja. Iskusni majstori, posebno oni koji rade samostalno, mogu da ostvare zarade veće od 120.000 dinara mesečno, dok u sezoni prihodi dodatno rastu.

Grafički dizajneri, video-montažeri, fotografi i snimatelji predstavljaju grupu zanimanja u kojima su talenat i iskustvo važniji od formalnog obrazovanja. Zarade su promenljive, ali uspešni pojedinci često ostvaruju mesečne prihode od oko 150.000 dinara kroz projektni rad. Posebnu kategoriju čine agenti za nekretnine, čija zarada zavisi od provizije. Iako nije uvek stabilna, jedna uspešna prodaja može doneti prihod veći od prosečne plate u Srbiji.

Izbor srednje škole ima sve veći uticaj na brzinu zapošljavanja i visinu početne zarade. Poslodavci godinama ukazuju na nedostatak kadra sa praktičnim znanjima, naročito u tehničkim i zanatskim oblastima. Dualno obrazovanje dodatno povezuje obrazovne ustanove i privredu, omogućavajući učenicima da već tokom školovanja steknu iskustvo u realnom radnom okruženju, što znatno povećava njihovu zapošljivost.

Među najtraženijim srednjoškolskim profilima izdvajaju se IT tehničari, tehničari mehatronike, auto-električari i mehaničari, bravari-zavarivači, vodoinstalateri, stolari, administrativni tehničari, profesionalni vozači i elektrotehničari energetike. Plate u ovim oblastima najčešće se kreću od 100.000 do preko 200.000 dinara, u zavisnosti od iskustva i specifičnosti posla.

Iako visoko obrazovanje i dalje ima svoju ulogu, praksa pokazuje da se u Srbiji može ostvariti stabilna i nadprosečna zarada i bez fakultetske diplome. Tržište rada sve jasnije favorizuje praktična znanja i deficitarna zanimanja, nudeći nove mogućnosti za one koji su spremni da se prilagode potrebama privrede. U uslovima stalnih promena, obrazovni izbori postaju ključni faktor profesionalne sigurnosti, a konkretne veštine najvredniji kapital na savremenom tržištu rada.

foto:/Freepik.com