Posle dve godine koje su poljoprivrednici pamtili po suši i iscrpljenom zemljištu, početak ove zime doneo je preko potrebno olakšanje. Sneg sa početka januara i učestale kiše tokom januara i februara značajno su popravili vodni bilans u atarima severne Bačke, pokazuju najnovija merenja stručnjaka Poljoprivredna stručna služba Subotica.

Agronomi su više od mesec dana sistematski pratili stanje vlage u zemljištu, analizirajući profil tla na različitim dubinama.

– Od 8. januara do sredine februara vršili smo kontinuirana merenja na tri nivoa – do 30 centimetara, od 30 do 60 i od 60 do 90 centimetara. U početku smo beležili vlagu uglavnom u površinskom sloju, nešto više u srednjem, dok je najdublji sloj bio praktično nedostupan za sondu, koliko je bio suv – objašnjava za „Politiku“ direktor službe, Damir Varga.

Slika na terenu počela je da se menja nakon otapanja snežnog pokrivača i novog talasa padavina. Prema podacima sa merenja, u zemljište je uneto između 30 i 50 litara vode po kvadratnom metru, što odgovara višegodišnjem proseku za ovaj deo godine.

– Iako i dalje postoji zaostatak vlage iz prethodnog perioda, rezerve su sada znatno bolje. Ono što je najvažnije, vlaga je prodrla sve do 90 centimetara dubine – naglašava Varga.

Taj podatak ima poseban značaj za industrijske kulture, čiji korenov sistem koristi dublje slojeve zemljišta. Ozimi usevi trenutno su u stabilnom i dobrom stanju. Zimski minusi nisu ostavili posledice, jer ih je snežni pokrivač štitio od izmrzavanja, a nove količine vode omogućile su nastavak normalnog razvoja.

Međutim, klimatske oscilacije poslednjih godina uticale su i na odluke ratara. Zbog sve češćih sušnih perioda i ekstremno visokih letnjih temperatura, menja se struktura setve. Ove jeseni znatno su proširene površine pod ozimim kulturama – pre svega pšenicom i ječmom – koje sada pokrivaju oko dve trećine obradivog zemljišta severne Bačke.

Kako prenosi „Politika“, pod pšenicom je oko 35.000 hektara, ječam zauzima približno 7.000 hektara, dok je uljana repica posejana na oko 1.000 hektara, uz mogućnost manjih korekcija. Sa druge strane, kukuruz, koji teško podnosi visoke temperature, postepeno gubi vodeću poziciju na njivama ovog područja.

– Ozimi usevi trenutno izgledaju veoma dobro, naročito tamo gde je urađena prihrana. Kod oko 70 odsto površina pod ječmom dodatna prihrana azotom nije neophodna. Najviše pažnje zahteva pšenica koja je sejana u monokulturi, bez smene kultura, jer tu postoji veća potreba za intervencijom – navodi dalje Varga.

Podsetimo, prošla godina bila je izuzetno povoljna za strna žita – pšenica je ostvarila visoke prinose i dobar kvalitet zrna. Iako je još rano govoriti o konačnim prognozama za ovogodišnju žetvu, trenutni uslovi ulivaju umereni optimizam. Ako vremenske prilike ostanu stabilne, poljoprivrednici severne Bačke mogli bi da očekuju još jednu solidnu proizvodnu sezonu.

foto:/Freepik.com