​Ako bismo tražili klovna u svetu ptica, potraga bi mogla da se završi istog trenutka kada bi prvi šareni rep provirio iz krošnje, ili sa vrha kaveza. Papagaji nikako nisu obične ptice, oni su mali paketi čiste energije, inteligencije i beskrajnog šarma. Ove radoznale glavice uvek su u potrazi za novom avanturom, bilo da je reč o rasklapanju vaše omiljene hemijske olovke ili izvođenju akrobacija koje bi postidele i najbolje cirkusante. ​Kroz istoriju, posedovanje papagaja bilo je stvar istinskog prestiža. Dok su plemići na dvorovima uživali u njihovim egzotičnim bojama kao simbolu bogatstva, legende su im dodelile sasvim drugačiju ulogu – onu vernog saputnika na ramenu namrgođenog gusara, dok zajedno plove nepoznatim morima u potrazi za blagom.

​Danas, oni su osvojili svet na suptilniji, ali podjednako moćan način. Postali su jedni od najomiljenijih kućnih ljubimaca širom planete, a razlog je sasvim jednostavan. Papagaji su neverovatni brbljivci sposobni da nauče stotine reči, imitiraju zvuk alarma ili komšijin smeh u najneverovatnijim trenucima. To su neiscrpni igrači, jer njihova igra je “zarazna”, a njihova domišljatost ne poznaje granice. Ove umiljate duše, iako mali vragolani, ujedno su i izuzetno privrženi i umeju da pruže nežnost koja topi srce. ​Bilo da su veliki i veličanstveni ili maleni i čupavi, ovi krilati drugari unose pesmu i smeh u svaki dom, dokazujući da je život uz njih sve samo ne dosadan.

Papagaji su kroz čovekovu istoriju imali bogatu spiritualnu ulogu, najčešće kao božanski glasnici, simboli ljubavi i čuvari kosmičkog znanja. Zbog sposobnosti da imitiraju ljudski govor, mnoge kulture su ih smatrale sponom između živog i duhovnog sveta. U indijskoj mitologiji, papagaj je „vahana“, vozilo Kamadeve, boga ljubavi i žudnje. Veruje se da papagaji donose poruke naklonosti i plodnosti. Takođe, boginja mudrosti Sarasvati često se prikazuje sa papagajem koji simbolizuje večno znanje i učenje. U hrišćanstvu, tokom srednjeg veka, papagaj je bio simbol bezgrešnog začeća i čistote. Zbog sposobnosti da izgovori „Ave“, pozdrav anđela Mariji, smatrao se kao glasnik materinske čistote. Prema mitologiji Maja, papagaj je bio jedna od životinja koja je pomogla bogovima da stvore prve ljude, dok su se u nekim delovima Azije, naročito u Indiji, papagaji koristili u “uličnoj astrologiji”, gde bi ptica iz kaveza izvlačila tarot kartu koja je predviđala budućnost klijenta. U kineskoj feng šui tradiciji, papagaj se smatra „pticom sreće“ koja donosi pozitivnu energiju, bogatstvo i prosperitet u dom.

Savremeni čovek vrlo brzo počeo je sa pripitomljavanjem ovih ptica, od kojih su mnoge bile i slaba tačka brojnih državnika. Endru Džekson, sedmi predsednik SAD-a, imao je žako papagaja po imenu Pol, koji je bio izuzetno inteligentan, ali je imao jednu manu – psovao je „kao kočijaš“ jer je to naučio od samog predsednika. Na Džeksonovoj sahrani 1845. godine, Pol je počeo tako glasno i strastveno da psuje pred okupljenim zvanicama i sveštenstvom da su morali da ga iznesu iz prostorije. Bio je to jedini „gost“ koji je ikada izbačen sa predsedničke sahrane, zbog svog rečnika. ​Ako je Pol bio „loš dečko“, Aleks je bio doktor nauka, genije među pticama. Ovaj žako papagaj je bio deo 30-godišnjeg istraživanja dr Irene Peperberg. Aleks je potpuno srušio mit da papagaji samo mehanički ponavljaju reči, jer je znao više od 1.000 reči, razlikovao je boje, oblike i materijale. Ono što je najneverovatnije – Aleks je jedina životinja u istoriji koja je postavila egzistencijalno pitanje. Gledajući se u ogledalu, pitao je: „Koje sam boje?“, na čega je kasnije i naučio odgovor – „sive“. Pre nego što je uginuo, rekao je svojoj vlasnici: „Budi dobra. Vidimo se sutra. Volim te.“

Poznata je i priča o čuvenoj ženki plavo-žute are po imenu Čarli, za koju se verovalo da je pripadala Vinstonu Čerčilu. On ju je navodno naučio da uzvikuje psovke upućene Adolfu Hitleru i nacistima tokom Drugog svetskog rata, a iako su istoričari kasnije osporili da je to bila baš njegova ptica, legenda o „Čarliju koji psuje naciste“ ostala je jedna od najzabavnijih priča iz tog perioda.

Mnogi papagaji su dobili imena po istorijskim ličnostima. Recimo, vrsta Aleksandrov papagaj nosi ime po Aleksandru Velikom, koji je prvi doneo ove ptice iz Indije u Evropu, čineći ih simbolom kraljevskog prestiža.

Iako veliki papagaji poput ara često kradu pažnju svojom veličinom, sitni papagaji poput tigrica, nimfi i rozenkolisa su pravi „mali džinovi“ istorije i nauke. Upravo su oni ti koji su papagaje učinili najpopularnijim pticama ljubimcima, jer su stali u svaki dom i svako srce. Ako mislite da su samo veliki papagaji pametni, varate se, obična plava tigrica po imenu Pak drži svetski rekord. Pak je ušao u Ginisovu knjigu rekorda 1995. godine kao ptica sa najvećim vokabularom na svetu, jer je znao neverovatnih 1.728 reči. Ovaj “plavušan” nije samo ponavljao reči, umeo je da sklapa sopstvene rečenice i često je davao veoma prikladne komentare na ono što se dešava u kući. On je dokaz da „veličina mozga“ nema veze sa inteligencijom. ​U skorijoj istoriji, jedna mala tigrica po imenu Disko postala je zvezda YouTube-a. Naime, Disko je bio majstor „remiksa“. Njegov vlasnik bi mu rekao jednu frazu, a on bi je pomešao sa drugom. Milioni ljudi su ga pratili zbog njegovog neverovatnog dara za brbljanje.

​Nimfe su poznate kao najbolji zviždači među papagajima, a jedna po imenu Srećko postala je planetarno popularna. Naime, kad god bi video da se njegovi vlasnici spremaju za izlazak, Srećko bi počeo savršeno da zviždi iPhone melodiju zvona. Toliko je bio ubedljiv da su vlasnici stalno trčali do svojih telefona misleći da ih neko zove, samo da bi shvatili da ih njihova mala ptica zapravo „poziva“ jer ne želi da ostane sama.

Vrsta papagaja Rozenkolis postala je istorijski simbol ljubavi, jer su Stari Grci su verovali da su ovi sitni papagaji povezani sa boginjom Afroditom. Zbog toga što se stalno maze i čiste jedno drugo, postali su univerzalni simbol za zaljubljene parove, što ih čini najromantičnijim sitnim pticama u istoriji.

Iz tog razloga posetili smo palićki ZOO vrt kako bi se uverili kakvi to sve sitni papagaji mogu da budu, a edukatorka ovog vrta, Jelena Toljagić, objasnila nam je da sve sitne papagaje, prema njihovom poreklu, možemo da podelimo na papagaje Južne Amerike, Australije i Afrike.

Govoreći o papagajima Južne Amerike, Toljagić ističe da se u ovoj grupi nalaze plavočeli, beločeli, venecuela, žutopotiljačni amazonski papagaji, kao i crvenočena aratinga, dodajući da će ove ptice, po završetku novog objekta za životinje u okviru IPA projekta sa Osijekom, biti smeštene u njegov centralni deo. Posebnu pažnju skrenula je na crvenbočelu aratingu koja se nalazi na CITES listi zaštite.

Prema njenim rečima, amazonski papagaji, poznati pod zajedničkim imenom amazonci, pripadaju rodu Amazona i naseljavaju prostore Južne Amerike, Meksika i Kariba. Reč je o velikim papagajima kod kojih preovlađuje zelena boja, dok nijanse drugih boja određuju konkretnu vrstu. Ishrana im se sastoji isključivo od orašastih plodova, voća, semenki i lišća, a njihov životni vek dostiže i do 50 godina.

Edukatorka ZOO vrta Palić naglašava da amazonci važe za izuzetne „komunikacijske stručnjake“.

– Kada je u pitanju njihov govor tela, amazonac će iskoristiti svako pero na svom telu da vam pokaže kako se oseća – u kratkom roku ćete naučiti kada je uzbuđen, kada je ljut, kada je srećan, i to sve putem perja i mimike tela – objasnila je Jelena i dodala da su ovi papagaji i odlični imitatori ljudskog govora, kao i veliki ljubitelji muzike.

– Posebno je zanimljivo da većina voli da sluša i oponaša opere i visoke tonove – kaže Toljagić i upozorava da vlasnici ovih ptica moraju da budu odgovorni.

– Ko u svoj dom želi da unese aru ili amazonskog papagaja, treba prvo da razmisli da li će moći da posveti dovoljno vremena ovoj inteligentnoj ptici. Ne smemo da ih zapostavljamo, jer im je društvo neophodno, inače će uginuti – kaže Jelena, dodajući da se, zbog dugog životnog veka i jake vezanosti za vlasnika, na ove ptice mora gledati kao na ravnopravne članove porodice.

Crvenočela aratinga (Psittacara finschi) je mali, zeleni papagaj sa jarkim crvenim pečatom na čelu i crvenim ramenima, koji živi u Centralnoj Americi – Nikaragvi, Kostariki i Panami. Prema njenim rečima, aratinge su društvene, glasne, žive u malim jatima, gnezde se i odmaraju na liticama, a zahtevaju prostrane kaveze zbog svoje velike aktivnosti. Crvenočela aratinga je posebno cenjena kao kućni ljubimac zbog svoje živahnosti.

Govoreći o papagajima Australije, Toljagić je navela da se u ovoj grupi nalaze mali i veliki aleksandar, rozele, pevajući papagaji, nimfe, tigrice, lori, kraljevski papagaji, kina aleksandar i kozice papagaji, koji su smešteni u takozvanom prostoru „osmice“, u kružnom ispustu.

Posetiocima vrta najpoznatije će verovatno biti nimfe, nežne i društvene ptice. Prema njenim rečima, nimfe potiču iz Australije, lako se prilagođavaju životu sa ljudima, poznate su po zviždanju i imitiranju jednostavnih melodija, a često se vezuju za jednog člana domaćinstva.

– Idealne su za početnike, porodice sa decom i stanare u manjim prostorima – poručuje edukatorka ZOO vrta Palić, dodajući da je poznato da mogu naučiti da zvižde i pesme iz crtanih filmova.

Govoreći o kakaduima, Toljagić je naglasila njihovu izuzetnu inteligenciju i emotivnost, i tom prilkom je istakla da su to veličanstveni papagaji sa velikim pernatim grebenom, poreklom iz Australije i Nove Gvineje, koji zahtevaju mnogo pažnje i mentalne stimulacije. Prema njenim rečima, zapostavljanje kod kakadua može dovesti do problema u ponašanju, ali su zato poznati po „plesanju“ u ritmu muzike.

Pažnju posetilaca svakako privlače i malene tigrice koje se često mogu naći i kao kućni ljubimci u brojnim domovima. Kako je objasnila, to su privržene papige sa snažnim vezama sa partnerima. Jelena poručuje da su tigrice u paru razigrane i otvorene, dok bez partnera mogu biti stidljive.

– U divljini često zajedno spavaju stavljajući glave pod krila jedno drugom – objašnjava Toljagić, dodajući da mužjaci često pevaju, plešu pred ogledalom i neprestano „brbljaju“.

Lori, prema njenim rečima, predstavljaju živopisne i veoma aktivne papagaje koji se hrane nektarom i voćem. Poznati su po šarenom perju, visokoj energiji i bučnom ponašanju, te su pogodniji za iskusne vlasnike sa dovoljno prostora.

Govoreći o malom i velikom aleksandru, Toljagić je navela da su njihove potrebe slične, ali da je mali aleksandar pogodniji za početnike. Obe vrste su privržene vlasnicima i uglavnom tihe, osim u sezoni parenja. Podsetila je da su ime dobili po Aleksandru Velikom i da mogu živeti od 20 do 40 godina.

– Govor se kod ovih ptica lakše uči kod mlađih jedinki, a papagaj mora biti pitom i odvojen od drugih ptica. Najverovatnije će prvo izreći svoje ime, zato je dobro izabrati ime sa samoglasnicima ‘a’ ili ‘o’ – naglašava naša sagovornica, i dodaje da se kod ishrane, gotova mešavina semenki može dopuniti voćem, povrćem, orasima, lešnicima i bademima u manjim količinama.

U delu posvećenom afričkim papagajima, Toljagić je izdvojila žakoe i rozenkolise, koji se nalaze u blizini Afričke kuće i učionice – amfiteatra. Posebno je naglasila da se žakoi nalaze na CITES listi zaštite.

– Afričke sive papige, žakoi, verovatno su najinteligentnije među papagajima – poručuje edukatorka, navodeći da žakoi potiču iz centralne Afrike i da mogu naučiti više od 100 reči i fraza. Veoma su privrženi, ali uvek biraju jednu omiljenu osobu, kao i da imaju izuzetno razvijenu sposobnost učenja i oponašanja. Prema njenim rečima, smatra se da su jedini papagaji koji mogu izgovarati rečenice sa smislom.

Jelena upozorava i da žakoi nisu kućni ljubimci kojima se pažnja posvećuje „usput“.

– Ukoliko ih zanemarujete, skloni su depresiji i neurotičnom ponašanju, poput čupanja perja i samopovređivanja – upozorila je, dodajući da su im neophodne igračke koje treba redovno menjati. Žakoi žive od 50 do 75 godina, dominantno su sive boje, vole kupanje i osetljivi su na hladnoću.

– Igračke od drveta i mnogih drugih materijala trebale bi biti sastavni deo velikog kaveza, i potrebno ih je redovno menjati kako bi se zadržao interes prema njima. Kada govorimo o ishrani, žakoi jedu gotovu mešavinu semenki, prilagođenu za njih i to treba biti osnova ishrane. Od svežeg voća možete im davati i jabuke, sve agrume, grožđe i smokve, kajsije, breskve, banane, jagode, maline, borovnice… Od povrća ponudite im šargarepu (list i koren), list i koren peršuna i celera jednom nedeljno. Kao poslasticu može im dati tvrdo kuvano jaje barem jednom nedeljno, a može se pomešati sa kukuruznim ili pšeničnim brašnom ili narendanom šargarepom – kaže Jelena Toljagić.

Rozenkolinsi naseljavaju jugo – zapadnu Afriku i to prostore Namibije i Bocvane.

– Reč je o kratkorepom papagaju veličine oko 15 cm, sa intezivno zelenim leđima, svetlijim zelenkasto – žutim grudima, crvenog čela i podbradka, plavog kratkog repa gde se na svakom pojedinačnom peru uočava crvena oznaka. Ovaj papagaj je kratkih ali jakih nogu, svetlijeg kljuna koji je u odnosu na veličinu ptice izrazito snažan i veliki. U prirodi boravi uglavnom u blizini većih pustinja, ali uz obaveznu blizinu vode koja mu je neophodna u periodu odhranjivanja mladih i pravljenju gnezda, za koje koristi šupljine – duplje trulog drveća ili panjeva. Žive u jatima koja uglavnom sačinjava 12 jedinki, ali ne tako retko broj jedinki može da bude i znatno veći. Jednom oformljen par ostaje vezan do kraja života – priča Toljagić i dalje dodaje da se rozenkolisi hrane raznim semenjem, najčešće semenkama akacije, bobicama, voćem i povrćem, a veliki su ljubimci insekata i crvića.

Prema njenim rečima, period parenja je od marta do maja, kada oba roditelja na specifičan način cepkaju ljuspice drveća dužine do 10 cm zabadajući ih u perje iznad repa i leđa, da bi ih po unošenju u duplju – gnezdo vadili i od njega formirali sferno gnezdo u kome će ženka položiti od četiri do šest belih jaja veličine 24 x 17 mm.

Detaljno izlaganje Jelene Toljagić, edukatora Zoološkog vrta Palić pružilo nam je sveobuhvatan uvid u svet papagaja, ne samo u njihovu raznolikost i inteligenciju, već i veliku odgovornost koju nosi briga o ovim dugovečnim i društvenim pticama. Iako su sitni rastom, mali papagaji su životinje ogromnog karaktera. U njihovim šarenim perima kriju se radoznalost, razigranost, emotivnost i iznenađujuća inteligencija. Oni nisu samo ukras u kavezu, već živa bića koja aktivno učestvuju u svakodnevnom životu svojih vlasnika – slušaju, posmatraju, uče, odgovaraju i vezuju se. Mali papagaji brzo postaju deo porodice. Prepoznaju glasove, reaguju na raspoloženje ljudi, raduju se dolasku svojih vlasnika i često ih prate tihim cvrkutom, zviždukom ili veselim „razgovorom“. Njihova potreba za društvom i pažnjom podseća nas da ljubimci nisu igračke, već saputnici koji traže vreme, razumevanje i nežnost. Istovremeno, ovi papagaji uče ljude važnoj lekciji – strpljenju. Sa njima se gradi odnos, dan po dan, kroz rutinu, igru i poverenje. Nagrada za taj trud dolazi u obliku iskrene privrženosti, smešnih navika, malih rituala i trenutaka koji svakodnevicu čine toplijom i vedrijom.

U svetu koji je često brz i bučan, mali papagaji nas podsećaju da se radost može pronaći u jednostavnim stvarima – u jednom zvižduku, radoznalom pogledu ili razigranom letu po sobi. Oni su dokaz da ponekad najveću energiju, ljubav i karakter nose upravo oni najmanji.

foto:/LovaLova portal/ZOO vrt Palić