Posle gotovo dvadeset godina gradnje, rekonstrukcije i adaptacije, danas, 5. marta svečano je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta u Subotici, jedan od najznačajnijih kulturnih projekata u Srbiji. U prisustvu brojnih republičkih, pokrajinskih i lokalnih zvaničnika, simbolično je označen početak novog poglavlja u kulturnom životu grada, a već večeras publika će u novom zdanju moći da pogleda premijeru predstave „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića, u režiji Darijana Mihajlovića i izvođenju gotovo celog ansambla Drame na srpskom jeziku.

Svečanosti su prisustvovali ministar kulture u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković, predsednica Pokrajinske vlade AP Vojvodina Maja Gojković, predsednik Skupštine AP Vojvodina Balint Juhas, potpredsednik Pokrajinske vlade Milan Popov, gradonačelnik Subotice Stevan Bakić, kao i brojni predstavnici političkog, kulturnog i javnog života.

Ministar kulture Nikola Selaković ocenio je da je reč o istorijskom danu ne samo za Suboticu, već i za kulturu Srbije.

– Zadovoljstvo mi je i čast što sam danas ovde u Subotici na dan za koji nećemo preterati ako ga nazovemo istorijskim. Ljudi koji rade u ovoj kući vraćaju se u svoje velelepno zdanje, osavremenjeno i uređeno na način iznad evropskih standarda. Ono što smo danas otvorili u Subotici nema niko u našem regionu – ni Mađarska, ni Rumunija, ni Hrvatska, niti bilo koja bivša jugoslovenska republika – rekao je Selaković, i podsetio da od aprila 2007. godine, kada je započeta rekonstrukcija, u zgradi nije odigrana nijedna predstava, kao i da je projekat dugo stagnirao.

– Do 2014. godine ovaj projekat je tapkao u mestu. Tek kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić uključio državu u realizaciju, počelo je ozbiljnije ulaganje. Od 2016. godine izgradnja i adaptacija subotičkog Narodnog pozorišta dobija status projekta od nacionalnog značaja i tada kreće mnogo intenzivniji rad na njegovoj realizaciji – naglasio je Selaković.

Prema njegovim rečima, u projekat je uloženo više desetina miliona evra, odnosno više milijardi dinara, a novo zdanje predstavlja jednu od najsavremenijih pozorišnih scena u Evropi.

– Ovo je mesto susreta različitih kultura i stilova i vrata ovog pozorišta treba da budu otvorena za umetnike iz Srbije, Mađarske i čitave Evrope. Ono što smo videli u velikoj dvorani ima samo Berlin, dok se u Parizu tek gradi slična scena – istakao je ministar, dodajući da je zadatak svih nivoa vlasti da ovo pozorište učine prepoznatljivim i po umetničkom programu.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković poručila je da je otvaranje pozorišta veliki trenutak za Suboticu i za celokupni kulturni život Srbije.

– Veliko mi je zadovoljstvo što smo danas postali deo istorije ovog grada. Posle dvadeset godina nalazimo se u potpuno modernom i najsavremenijem zdanju koje će od večeras, premijerom ‘Sabirnog centra’, otvoriti svoja vrata publici. Pozorišta umetnici često nazivaju najlepšim mestom za život, jer kroz predstave dobijamo lepšu sliku sveta koji nas okružuje – rekla je Gojković i istakla da je projekat završen zajedničkim naporima Republike Srbije, Pokrajine i grada Subotice.

Predsednica Pokrajinske vlade naglasila je i značaj saradnje sa drugim pozorištima i festivalima u zemlji, poput Sterijinog pozorja, BITEF-a i Beogradskog festivala igre, kako bi Subotica postala važna tačka kulturnih dešavanja.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić istakao je da je dan ponovnog otvaranja pozorišta jedan od najvažnijih u novijoj istoriji grada.

– Teško je pronaći pravu reč za današnji veličanstveni dan. Radovi su započeli maja 2007. godine i čekali smo skoro 19 godina da ponovo otvorimo dom umetnosti i kulture – rekao je Bakić.

Gradonačelnik Subotice osvrnuo se i na tehničke karakteristike i veličinu novog pozorišnog kompleksa, naglasivši da je reč o velikom i funkcionalno osmišljenom prostoru namenjenom savremenoj scenskoj produkciji.

– Ovaj ceo projekat sastoji se, stručno rečeno, iz dve funkcionalne celine. Mi danas otvaramo jednu funkcionalnu celinu koja obuhvata 13.747,88 kvadratnih metara. Dosadašnja vrednost utrošenih sredstava iznosi 3.040.450.000 dinara bez PDV-a. Druga funkcionalna celina je koncertna dvorana, odnosno bivša stara pozorišna sala, za koju tek treba da se urade predmeri i predračuni kako bi se utvrdila vrednost radova. Važno je da ta rekonstrukcija neće ometati rad Narodnog pozorišta, jer je reč o posebnoj celini – naglasio je Bakić i dodao da ukupna površina objekta Narodnog pozorišta iznosi gotovo 15.000 kvadratnih metara.

– Ukupno, subotičko Narodno pozorište ima 14.962 kvadratna metra, dok sama druga funkcionalna celina ima 1.214,20 kvadratnih metara. Ovaj objekat smo od dugo čekanog pretvorili u ostvareni projekat i novi prostor u kome će umetnost ponovo živeti punim plućima – istakao je gradonačelnik i iskazao zahvalnost umetnicima koji su u međuvremenu, radeći u neadekvatnim uslovima scene ‘Jadran’, pokazali da umetnost uvek pronalazi put.

Obnova, rekonstrukcija i adaptacija zgrade Narodnog pozorišta započeta je 2007. godine, a radovi su zvanično završeni 22. aprila 2024. godine. Cilj projekta bio je očuvanje istorijskog nasleđa najstarije pozorišne zgrade u Srbiji, ali i njeno prilagođavanje savremenim scenskim potrebama. Gradsko veće Subotice u decembru 2024. donelo je odluku da se objekat dodeli na korišćenje ovoj ustanovi.

Istorija profesionalnog pozorišta u Subotici seže u 18. vek. Prvi pisani dokument o izgradnji profesionalnog pozorišta potiče iz 1793. godine, dok je zgrada koju su generacije Subotičana pamtile završena 1854. godine prema projektu Janoša Skultetija. Prepoznatljivih šest stubova predstavljalo je jedan od simbola grada, a tokom rekonstrukcije 2007. godine najveći deo stare zgrade je srušen, dok su stubovi i simbolični „sedmi stub“ sačuvani kao podsetnik na nekadašnje zdanje.

Narodno pozorište u Subotici danas funkcioniše kao stalno profesionalno repertoarsko pozorište sa Dramom na srpskom i Dramom na mađarskom jeziku, čime nastavlja dugu tradiciju multikulturnog i dvojezičnog pozorišnog života grada. Otvaranjem novog zdanja Subotica je dobila jednu od najsavremenijih pozorišnih scena u regionu i novo središte kulturnog života severa Srbije.

foto:/LovaLova portal