Veliki petak, predstavlja najtužniji i jedan od najznačajnijih dana u hrišćanskom kalendaru, obeležava se na samom kraju Stradalne nedelje, neposredno uoči Vaskrsa. Ovaj dan posvećen je sećanju na stradanje i raspeće Isusa Hrista i prati ga niz duboko ukorenjenih verovanja, običaja i narodnih rituala koji se prenose generacijama.

U pravoslavnoj tradiciji, Isus Hristos na Veliki petak podnosi žrtvu za spasenje čovečanstva, zbog čega ovaj dan nosi snažnu simboliku tuge, pokajanja i molitve. Crkvena zvona ne zvone, već se umesto njih oglašavaju klepetala, dok se u hramovima iznosi plaštanica, platno koje simbolizuje Hristovo polaganje u grob. Vernici joj prilaze sa poštovanjem, celivaju je i prolaze ispod nje, verujući da će im to doneti zdravlje i zaštitu. Veliki petak je i dan strogog posta. Prema običajima, mnogi vernici tog dana ne jedu ništa ili konzumiraju samo hleb i vodu, dok se izbegavaju svi poslovi u kući i polju. Smatra se da na ovaj dan ne treba pevati, veseliti se, niti započinjati bilo kakve velike poslove, jer je dan posvećen tišini i duhovnom sabiranju.

Jedan od najprepoznatljivijih običaja vezanih za Veliki petak jeste farbanje jaja. Prvo jaje, poznato kao „čuvarkuća“, tradicionalno se boji u crveno, simbolizujući Hristovu krv i vaskrsenje. Ono se čuva tokom cele godine kao zaštita doma i ukućana, a veruje se da donosi zdravlje, sreću i blagostanje. U nekim krajevima, domaćice ustaju pre svitanja kako bi započele ovaj ritual, verujući da će jaja biti lepša i postojanija. Pored klasičnog farbanja u lukovini, koja daje prepoznatljivu crvenkasto-braon nijansu, u Vojvodini i drugim delovima Srbije neguju se i tehnike ukrašavanja prirodnim materijalima. Listići deteline, peršuna ili raznog bilja prislone se uz ljusku jajeta, obmotaju tkaninom ili čarapom i kuvaju zajedno sa bojom, ostavljajući nežne, prirodne šare. Danas se često koriste i savremene boje i nalepnice, ali mnogi i dalje preferiraju tradicionalne metode. U pojedinim krajevima postoji običaj da se prvo ofarbano jaje koristi i u simbolične svrhe, njime se deci lagano pređe preko obraza uz želju da budu zdrava i rumena tokom cele godine. Takođe, čuvarkuća se često ostavlja pored ikone ili na posebno mesto u domu, gde ostaje do narednog Vaskrsa. Farbanje jaja na Veliki petak nije samo priprema za praznik, već i čin koji okuplja porodicu. Dok se jaja ukrašavaju, prenose se priče, običaji i verovanja sa starijih na mlađe generacije. Upravo u toj atmosferi zajedništva i poštovanja tradicije, ovaj običaj dobija svoju punu vrednost, čineći ga neizostavnim delom vaskršnjih priprema.

Narodna verovanja vezana za Veliki petak posebno naglašavaju njegovu „moć“. Smatra se da su rane zadobijene tog dana lakše izlečive, da voda ima posebna lekovita svojstva, kao i da se želje izgovorene u tišini mogu ispuniti. Takođe, veruje se da tog dana ne treba koristiti igle, eksere niti bilo kakve oštre predmete, kako se ne bi „povredila“ sveta rana Hristova. U mnogim mestima u Srbiji i regionu, običaji se razlikuju u detaljima, ali suština ostaje ista – Veliki petak je dan tuge, ali i nade koji podseća vernike na prolaznost života, ali i na snagu vere koja kulminira radošću Vaskrsa. U Vojvodina, Veliki petak ima posebnu dimenziju, jer se u običajima prepliću pravoslavna, katolička i narodska tradicija različitih zajednica koje vekovima žive na ovom prostoru. Upravo ta raznolikost daje ovom prazniku bogatstvo rituala i verovanja koja se i danas neguju u mnogim mestima.

U vojvođanskim selima i gradovima, dan počinje u tišini i bez uobičajenih kućnih poslova. Posebno je izražen običaj da se na Veliki petak ne rade teški fizički poslovi, ne pere veš i ne sprema kuća, jer se veruje da bi to donelo nesreću ili nemir u domu. Jedan od najlepših običaja u Vojvodini jeste odlazak na vodu u ranim jutarnjim satima. U pojedinim mestima, naročito u Bačkoj i Banatu, ljudi odlaze na reke ili bunare, umivaju se i veruju da ta voda ima posebnu moć da donese zdravlje i lepotu. Devojke su nekada umivale lice kako bi bile rumene i lepe tokom cele godine, dok su stariji verovali da voda tog jutra „spira“ bolesti.

U vremenu savremenog života, kada se tradicija često potiskuje, običaji Velikog petka i dalje opstaju kao snažan podsetnik na korene, duhovnost i zajedništvo. Upravo kroz njih, ovaj dan zadržava svoje posebno mesto u srcima vernika, kao tiha uvertira u najveći i najradosniji hrišćanski praznik – Vaskrs, pobedu života nad smrću.

foto:/LovaLova portal