Dolazak proleća donosi duže dane, zelenilo i više vremena provedenog u prirodi, ali istovremeno otvara sezonu parazita koji predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za kućne ljubimce. Iako mnogi vlasnici ovaj problem i dalje posmatraju površno, stručnjaci upozoravaju da su posledice ugriza krpelja, buva i infekcije srčanim crvom često daleko ozbiljnije nego što se pretpostavlja.

– Proleće nam donosi raznorazne čarolije. Kako vegetacija kreće da se rađa, lišće ponovo zeleni, trava raste intenzivno, tako kreću i bića poput krpelja koji nam donose mnogo, ali ništa dobro – upozorava dr Petar Marković, doktor veterinarske medicine iz Subotice zaposlen u PVS „Panvet“.

Jedna od najvećih zabluda među vlasnicima jeste da krpelji predstavljaju problem isključivo u prirodi. Međutim, kako objašnjava dr Marković, njihova prisutnost je gotovo jednaka i u urbanim sredinama.

– Krpelja ima i u urbanim i u ruralnim sredinama skoro podjednako. Iako gradske službe poslednjih godina rade na smanjenju njihove populacije, i dalje ih ima dosta, što potvrđuje i veliki broj pacijenata koji dolaze zbog bolesti koje prenose – ističe dr Marković i ukazuje da se krpelji najčešće zadržavaju u travi, žbunju i parkovima sa bujnom vegetacijom, a aktivni su praktično tokom cele godine, osim u periodima kada temperature padnu ispod pet stepeni ili iznad 35 stepeni Celzijusa. Najveći rizik javlja se u proleće i jesen, kada umerene temperature pogoduju njihovom razvoju i razmnožavanju.

Posebno zabrinjava činjenica da jedna ženka može položiti na hiljade jaja, čime se značajno povećava broj potencijalnih prenosioca bolesti. Među najčešćim bolestima koje krpelji prenose izdvajaju se babezioza, anaplazmoza, erlihioza i lajmska bolest.

– Najčešća je babezioza. Problem je što inkubacioni period može trajati od dva do 22 dana, pa vlasnici često ne povezuju simptome sa ubodom krpelja. Simptomi babezioze uključuju letargiju, gubitak apetita, povišenu temperaturu i karakterističnu tamnu mokraću. U težim slučajevima može doći do oštećenja jetre i bubrega, pa čak i do životno ugrožavajućih stanja – objašnjava naš sagovornik.

Sam ubod krpelja međutim, ne znači nužno i infekciju. Bolest se prenosi tek nakon što krpelj započne ishranu.

– Krpelj prenosi bolest procesom regurgitacije. Kada se nasisa, deo sadržaja vraća u krvotok domaćina i tada dolazi do transmisije. Zato zaštita nikada nije stopostotna, ali je i dalje veoma efikasna – naglašava dr Marković i dodaje da je važno reagovati na vreme – redovno pregledati ljubimce nakon šetnje i ukloniti krpelje pre nego što dođe do prenosa bolesti.

Prevencija se, prema rečima stručnjaka, deli na repelentna sredstva koja odbijaju parazite i insekticidna sredstva koja ih uništavaju.

– Kod insekticida je važno znati da su kontaktni, to znači da krpelj mora da se zakači kako bi došao u kontakt sa aktivnom supstancom. Zato se često preporučuje kombinacija zaštite, posebno kod pasa koji borave u prirodi – objašnjava dr Marković i upozorava da vlasnici često mogu da naprave greške kada ogrlice protiv parazita nisu pravilno postavljene, odnosno kada nisu dovoljno zategnute, pri koži životinje. Često kupanje takođe smanjuje dejstvo preparata, a intervali zaštite moraju da se poštuju dosledno.

Jedna od čestih zabluda među vlasnicima jeste upotreba lekova „za svaki slučaj“ nakon uboda krpelja.

– Taj pristup je prevaziđen. Lek koji se nekada davao koristi se isključivo za babeziozu i veoma je agresivan. Ne daje se bez potvrđene dijagnoze, jer može naneti više štete nego koristi – upozorava veterinar Panvet-a.

Iako se često smatraju manje opasnim, buve takođe mogu izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe. Osim što izazivaju svrab i nelagodnost, mogu prenositi crevne parazite, ali i dovesti do anemije u slučaju masovne infestacije.

Posebnu pažnju poslednjih godina privlači i srčani crv, bolest koju ne prenose krpelji, već tigrasti komarci.

– To je vrlo podmukla bolest jer u prvim fazama nema nikakvih simptoma. Često je otkrijemo slučajno, tokom rutinskih pregleda – priča dr Marković.

Kako ističe, larve ovog parazita razvijaju se u organizmu i mogu dostići dužinu i do 25 centimetara. Prvobitno zahvataju pluća, a kasnije i srce, što dovodi do ozbiljnih komplikacija. Dijagnostika je složena i ne svodi se samo na jedan test, već ona uključuje rendgen, ultrazvuk srca i dodatne analize kako bi se utvrdio stepen razvijenosti bolesti.

Uprkos svim rizicima, stručnjaci ističu da nema razloga za izbegavanje boravka u prirodi.

– Psi su socijalne životinje, moraju da budu u kontaktu sa prirodom. Treba izbegavati nepokošene i zapuštene površine i koristiti zaštitu, ali šetnje su neophodne – poručuje dr Petar Marković i dodaje da ne postoji apsolutna zaštita, ali da pravilna i redovna prevencija, kao i upotreba zaštitnih sredstava značajno smanjuju rizik.

Statistika pokazuje da se upotrebom preventivnih sredstava broj slučajeva parazitarnih infekcija smanjuje za više od 50 odsto u sezoni najveće aktivnosti. U svetu u kojem priroda i čovek idu ruku pod ruku, odgovornost vlasnika ostaje ključna linija odbrane kućnih ljubimaca protiv parazita, jer ono što se „krije i čuči u travi“ često nije vidljivo na prvi pogled, ali njegove posledice mogu biti više nego ozbiljne.

foto:/LovaLova portal