Svake godine, 7 aprila, na dan osnivanja Svetske zdravstvene organizacije, međunarodne organizacije osnovane sa vizijom da svaki pojedinac ima pravo da ostvari najviši mogući nivo zdravlja, obeležava se Svetski dan zdravlja, kao globalna platforma za podizanje svesti o zdravstvenim pitanjima i mobilisanje napora za promovisanje zdravijeg života.

Tema i slogan ovogodišnje kampanje, “Zajedno za zdravlje. Budimo uz nauku”, stavlja poseban akcenat na značaj nauke, istraživanja i donošenja odluka zasnovanih na dokazima u očuvanju i unapređenju javnog zdravlja. U savremenim uslovima, koje karakterišu složeni zdravstveni izazovi uključujući zarazne bolesti, kao i rastući teret hroničnih nezaraznih oboljenja, kao i uticaj faktora životne sredine primena naučnih dokaza predstavlja osnov za planiranje i sprovođenje efikasnih i održivih javnozdravstvenih politika.

Zarazne bolesti više nisu dominantan uzrok smrti u Srbiji, ali ostaju značajan javnozdravstveni izazov i podložne su promenama (npr. epidemije).

Nezarazne bolesti su glavni uzrok smrtnosti posebno kardiovaskularne bolesti i rak, što odražava globalni trend prelaska tereta bolesti sa infektivnih na hronične usled starenja populacije i faktora rizika, na primer pušenje, ishrana, fizička neaktivnost.

U ukupnoj strukturi smrtnosti zarazne bolesti u Republici Srbiji imaju relativno mali udeo u odnosu na nezarazne bolesti. U 2020. godini značajan porast obolelih je bio povezan sa COVID-19, koji je činio većinu prijavljenih slučajeva zaraznih bolesti.

Prema poslednjim dostupnim podacima, gotovo svaki drugi stanovnik Srbije umre od bolesti srca i krvnih sudova, a svaki peti umre od malignih tumora. Komplikacije od dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti takođe doprinose smrtnosti. Kampanja naglašava potrebu za unapređenjem sistema zasnovanim na naučnim dokazima, kontinuiranim ulaganjima u naučna istraživanja i inovacije, jačanjem zdravstvene pismenosti stanovništva i izgradnjom poverenja u zdravstvene institucije i stručnjake. Poseban segment kampanje odnosi se na primenu koncepta „Jedno zdravlje“, koji podrazumeva međusobnu povezanost zdravlja ljudi, životinja i životne sredine.

Ovaj pristup podrazumeva interdisciplinarnu i međusektorsku saradnju sa ciljem: prevencije i kontrole zaraznih bolesti, uključujući zoonoze, očuvanja bezbednosti hrane i vode, zaštite i unapređenja životne sredine i jačanja otpornosti zdravstvenih sistema na savremene izazove.

Očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva zahteva zajedničko delovanje svih relevantnih aktera zdravstvenih institucija, obrazovnog sektora, donosilaca odluka, kao i šire društvene zajednice. Neophodno je unapređivati dostupnost i kvalitet zdravstvene zaštite, smanjivati zdravstvene nejednakosti, jačati preventivne aktivnosti i promociju zdravlja, podsticati međusektorsku saradnju.

– Naše zdravlje se značajno poboljšalo u poslednjih 100 godina – zahvaljujući naučnim inovacijama. Budućnost će biti oblikovana na osnovu toga kako razvijamo i praktikujemo naučno vođene pristupe za zdravlje svih – ne samo ljudi, već i životinja, biljaka, ekosistema i cele planete – kroz pristup Jedno zdravlje. Napredak u javnom zdravstvu zasnovan je na globalnoj solidarnosti i saradnji. Sposobnost SZO da poveže nauku sa praksom u stvarnom životu u zajednicama i zemljama širom sveta pokreće se kroz njenu mrežu od 800 saradničkih centara. Potreban je nadzor koji prati rizike i pomaže u identifikaciji obrazaca u ovim mnogim oblastima. Pored toga, nova istraživanja treba da integrišu uticaj ovih različitih oblasti, posebno na pokretače koji dovode do kriza – smatra dr Mirjana Dakić, specijalista socijalne medicine i rukovodilac Odeljenja za promociju zdravlja ZZJZ Subotica.

foto:/Freepik.com