Postoje mesta koja za praznike postanu bučna, prenatrpana, ali i ona koja umeju da prime hiljade koraka, stotine dečjih glasova i bezbroj pogleda, a da ipak ostanu mirna poput šume posle kiše. Upravo takav bio je Zoološki vrt na Paliću tokom ovogodišnjeg, 41. prvomajskog uranka, kada su širokim stazama, pod krošnjama starog drveća i između volijera sa životinjama, prolazile desetine hiljada posetilaca tražeći, svako na svoj način, mali predah od svakodnevice i makar nekoliko sati jednostavne, iskrene radosti. Neko je došao zbog životinja, neko zbog prvomajskog sunca koje se lenjo spuštalo preko Palića, a neko sasvim slučajno, da prošeta, udahne vazduh i odmori pogled od betona ili TV prijemnika. Ipak, činilo da su svi, makar na kratko, zastajali na istom mestu, ispred improvizovanog slikarskog kutka „Atelje u vrtu“, gde su se među bojama, četkicama, umrljanim prstima i dečjom tremom rađale slike koje će ostati Zoološkom vrtu kao uspomena na još jedan praznik rada – Prvi maj.

U toj gužvi, okružena decom koja su nesigurnim potezima pokušavala da naslikaju lavove, konje, vodene životinje i šareno životinjsko carstvo, stajala je arhitektica i slikarka Maša Krnjajić, smirena i koncentrisana poput dirigenta koji iz haotičnih tonova izvlači sklad, pa su tako i potezi malih slikara, razbacane boje i spontani dečji pokušaji pod njenim nadzorom polako postajali prava zajednička umetnička dela.

– Prošle godine smo prvi put organizovali da i posetioci slikaju i iskreno nismo očekivali takav odziv. Ono što nas je posebno iznenadilo jeste to što nisu samo deca želela da učestvuju, već i odrasli. Ljudi su se potpuno prepustili. Ove godine smo zato odlučili da radionicu posvetimo prvenstveno deci, ali smo pripremili više platna, jer nam je prošli put sve vrlo brzo bilo popunjeno. Lepo je videti koliko su ljudi spremni da se opuste kada im pružite priliku da nešto stvaraju zajedno – ističe slikarka Maša dok dečaku pokazuje kako da popravi potez četkicom preko grive konja.

Njene slike, izložene u učionici Eko-centra, nisu mogle da pobegnu od životinja, jer su upravo one Mašin najčešći motiv, plemeniti konji, snažne figure lavova, divlje oči životinja uhvaćene negde između umetnosti i emocija, kao da platno pokušava da sačuva ono što priroda neprestano menja.

– Životinje su osnova mog slikarstva. Ponekad se pojavi neki drugi motiv, poput građevina, ali se uvek vratim njima. Ova slike koja danas nastaju u ZOO vrtu, ostaće ovde godinama. Deca će možda jednog dana dovesti svoju decu i pokazivati gde su ostavili svoj trag – rekla je Maša, priznajući da već dugo razmišlja o svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Subotici, ali da još uvek čeka trenutak kada će osetiti da je spremna.

Dok su se u jednom delu vrta stvarale slike, u drugom su se stvarale uspomene sasvim drugačije vrste, deca su trčala prema fokinom bazenu, porodice su čekale javna hranjenja životinja, a stazama su prolazili srednjoškolci u ulozi volontera, strpljivo objašnjavajući posetiocima zašto se životinje ne smeju hraniti i kako izgleda svakodnevni život u vrtu.

Direktorka Sonja Mandić kaže da je ovogodišnja poseta ispunila očekivanja, ali da je prostor Zoološkog vrta dovoljno veliki da primi sve one koji žele da praznik provedu u prirodi.

– Zadovoljni smo posetom. Vreme nas je poslužilo i već od jutra drugog maja videlo se da će broj posetilaca biti veoma sličan prvomajskom danu. Ono što je za nas posebno važno jeste da ljudi ovde mogu zaista da provedu ceo dan bez osećaja gužve. Zoološki vrt ima više od deset hektara uređenog parkovskog prostora, široke staze i puno hladovine, tako da porodice mogu lagano da obilaze vrt, zastanu gde žele, uživaju u životinjama, programu i prirodi – objašnjava Mandićeva, i ističe da je ove godine poseban akcenat stavljen upravo na dodatne sadržaje, pa su učionice i konferencijski prostori pretvoreni u male umetničke galerije i radionice.

– U Eko-centru kod lavova sva tri dana postavljena je izložba subotičkih slikara, među kojima su Maša Krnjajić i Danijela Vojnić Zelić, kao i umetnica iz Rume. Paralelno sa tim, prvi put smo organizovali i radionice za decu u malom amfiteatru. Iskreno, ranije smo se pribojavali kako će to funkcionisati tokom prvomajske gužve, ali ispostavilo se da uz pomoć naših volontera sve funkcioniše odlično – kaže direktorka paličkog ZOO vrta.

Posebnu ulogu tih dana imali su učenici srednjih škola, prvenstveno veterinarski tehničari, koji su pomagali zaposlenima i bili svojevrsni vodiči posetiocima.

– Za vreme praznika svakoga dana imamo između 50 i 60 učenika koji volontiraju. Oni ne samo da pomažu u organizaciji i brinu o tome da se životinje ne uznemiravaju, već odgovaraju i na pitanja posetilaca. Mnogi ljudi žele da saznaju više o životinjama, a ta deca zaista imaju znanje i veliku želju da pomognu – dodaje Sonja Mandić.

U Eko-centru svoje radove izložila je i slikarka i autorka suvenira Danijela Vojnić Zelić, među Palićanima poznatija kao “Lela”, žena čije slike već decenijama nose motive Palića, mora, prirode i pejzaža koji kao da lebde između stvarnosti i sna.

– Slikam više od trideset godina. Moj otac i stric bili su slikari, tako da je to nekako porodična priča koja se nastavila prirodno. Najviše volim prirodu, more, stene, pejzaže. Volim realizam, ali često ubacim i elemente impresionizma, pa slike dobiju neku posebnu atmosferu. Ljudi ovde posebno vole motive Palića i Subotice, njima se uvek vraćam – priča Danijela dok nam pokazuje svoje radove.

Kako kaže, upravo je različitost ono što posetioci najviše primećuju.

– Jedna gospođa mi je danas rekla kako joj je lepo što nijedna slika nije ista i što joj nije dosadno dok gleda izložbu. Mislim da je to najlepši kompliment koji umetnik može da dobije – dodala je slikarka.

Možda je upravo u tome suština ovog prvomajskog uranka na Paliću, ne samo u broju posetilaca, programima ili životinjama, već u osećaju da je vrt ovih dana “oaza raznolikosti pod krošnjama”, mesto gde su se ljudi družili i razgovarali, gde su deca učila kako izgleda praviti prvi potez četkicom, gde su umetnici u društvu divljih životinja izlagali svoje slike, a porodice makar na trenutak zaboravljale na žurbu svakodnevice. Neko će iz Zoološkog vrta ovih dana otići sa fotografijom medveda, neko sa kupljenom slikom, neko sa uspomenom na hranjenje foke, a neko sa tragovima akrilne boje na rukama, ali gotovo svako sa onim retkim osećajem da je praznik zaista bio praznik – lenj, sunčan i ispunjen životom.

foto:/LovaLova portal