Mnogi pripadnici današnjih, mlađih generacija smatraju da obrazovanje nije bitno i jedva čekaju da izađu iz školskih klupa kako bi mogli da prestanu da razmišljaju o ocenama i proverama znanja. Profesori se više ne pamte kao nekada, a zaboravljaju se i stihovi i strofe pesama koje se uče tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja. Međutim, postoje i oni kojima diploma srednje škole znači mnogo i koji su rešeni da je dobiju bez obzira godine i poteškoće sa učenjem. Jedna Italijanka koja je propustila svoje srednjoškolsko obrazovanje usled Drugog svetskog rata, vratila se u školsku klupu u svojoj devedesetoj godini kako bi školu ipak završila i stekla diplomu srednje stručne spreme.

Anuncijata Murđija ima devedeset godine i najstarija je žena koja se ponovo vratila časovima, knjigama, ispitima i učenju kako bi konačno došla do diplome srednje škole, nakon što je Drugi svetski rat omeo u njenom obrazovanju. Murđija je, kako kaže bila odličan učenik i volela je školu ali je ulazak Italije u Drugi svetski rat sve promenio, školske klupe i knjige zamenili su rovovi i zavoji kojima je ova, tada četrnaestogodišnja devojčica previjala ranjenike. Nakon završetka rata, Murđija se odmah zaposlila, a ubrzo zatim i udala za vojnika kojem je previjala ranjenu ruku. To su, kako kaže, bila drugačija vremena i škola tada nije bila prioritet. Vrlo brzo su došla deca, za decom i unuci koje je ova sposobna Italijanka izvela na put i pripremila za život. Sada, kao devedesetogodišnja baka, konačno je odlučila da ispuni jednu želju koju je u sebi krila preko sedamdeset godina. Bez obzira na oslabljeni vid i poteškoće sa hodanjem, Anuncijata je upisala večernju školu u blizu svoje kuće u Dolijanovi na Sardiniji.

– Volim da učim, uvek mi se to sviđalo. – izjavila je ova vremešna baka za italijanske medije.

– Kada je izbio rat, za mene se sve promenilo. Morala sam da idem da radim, pošto se moja porodica mučila i ja sam morala da se žrtvujem, u to vreme su svakako mogli da uče samo oni koji su bili imućni i koji su imali novca. – rekla je Murđija. Pošto je nakon rata znala jedino da šije, zaposlila se kao krojačica ali je ostala želja da se vrati knjigama i postane učiteljica istorije, za čega se tada i školovala.

– Uvek sam volela istorijske knjige, i zato što sam iskusila dobar deo istorije o kojoj se piše u knjigama, videla sam posledice Prvog svetskog rata a i sama sam doživela i preživela Drugi – ispričala je Murđija.

Marina Pilija, nastavnica italijanske književnosti u večernjoj školi kaže za Murđiju da je veoma strastvena i angažovana učenica, bez obzira na njene godine i otežanog hodanja.

„Baka školarac“ kako su je nazvali italijanski mediji, kaže da su njeni nastavnici „fantastični” i da su joj svi drugovi iz razreda “kao unuci”.

– Svako veče me prate kući, kada je mrak, da ne bih opet pala. Daću sve od sebe da ovoga puta završim školu i ponosno okačim svoju diplomu na zid. – naglasina je Anuncijata Murđija, devedesetogodišnja „učenica“ koja bi kao primer mogla da posluži svakome ko smatra da diploma srednje škole ne služi ničemu. Obrazovanje je bogatstvo koje vam niko ne može ukrasti, ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koje ste ocene dobijali, već od činjenice da ste svesni da ste u životu ipak nešto i naučili.