Kailaš Satjarti je poznati indijski sociolog, reformator i aktivista za prava dece koji je 2014. godine, zajedno sa Malalom Jusafzai dobio Nobelovu nagradu za mir za svoju borbu protiv ugnjetavanja dece i mladih, jer se zalagao za ukidanje ropstva kod dece, dečjeg rada u kamenolomima i za prava sve dece da imaju adekvatno obrazovanje.

Rođen 1954. godine u Indiji, a svoju karijeru elektroinženjera napustio je kako bi posvetio svoj život zaštiti dece. Njegova strast prema ovom poslu navodno je počela u mladosti, kada je posmatrao decu kako rade umesto da idu u školu, što ga je navelo da preispita društvene norme u vezi sa dečjim radom.

Devedesetih godine prošlog veka oformio je “Bačpan Bačao Andolan” – Pokret za spasavanje detinjstva, koji je bio ključna tačka u spasavanju desetina hiljada dece od različitih oblika eksploatacije, uključujući dužnički rad, trgovinu ljudima i prisilni rad u fabrikama, ciglanama i drugim industrijama širom Indije. Ova organizacija ne samo da spasava decu već radi i na njihovoj rehabilitaciji i obrazovanju, često osnivajući tranzitne rehabilitacione centre poput „Mukti Ašrama“.

Najpoznatiji podvog hrabrog Satjartija bio je Globalni marš protiv dečjeg rada održan 1998. godine. Ovaj neviđeni pokret je doveo do toga da hiljade ljudi, uključujući bivše dečje radnike, marširaju kroz 103 zemlje, ukupno zapanjujućih 80.000 kilometara. Marš je odigrao ključnu ulogu u stvaranju globalne svesti i pritiska za međunarodni zakon o najgorim oblicima dečjeg rada. Globalni marš je značajno doprineo i usvajanju Konvencije Međunarodne organizacije rada (MOR) br. 182 o najgorim oblicima dečjeg rada 1999. godine. Ova konvencija, koja je postala jedina univerzalno ratifikovana konvencija MOR-a 2020. godine, navodi zabranu i eliminaciju najgorih oblika dečjeg rada, uključujući ropstvo, dečju prostituciju i opasan rad.

Satjarti se dosledno zalagao za to da se dečji rad prizna kao pitanje ljudskih prava, a ne samo kao briga socijalne pomoći ili dobrotvorne organizacije. Isticao je njegove veze sa siromaštvom, nepismenošću, nezaposlenošću i drugim društvenim problemima, a njegovi kontinuirani napori uticali su na nacionalne i međunarodne politike, uključujući uključivanje klauzula o zaštiti i dobrobiti dece u Ciljeve održivog razvoja (COR) Ujedinjenih nacija. Takođe je odigrao važnu ulogu u povezivanju borbe protiv dečjeg rada sa naporima za postizanje „Obrazovanja za sve“, shvatajući da je obrazovanje ključni alat za sprečavanje dečjeg rada.

Tokom svojih angažovanja u borbi za prava dece, Kailaš Satjarti je preživeo napade opasne po život, ali je ostao nepokolebljiv. Njegova neustrašiva posvećenost ne samo da je spasila brojnu decu, već je i pomogla u promeni globalnih percepcija i čvrsto stavila dečji rad na međunarodnu agendu. Njegov rad je prepoznat Nobelovom nagradom za mir 2014. godine, što svedoči o njegovom dubokom i trajnom uticaju na živote miliona dece širom sveta.

Kailaš Satjarti danas živi u Nju Delhiju, sa suprugom, decom i unucima, ali velikim brojem usvojene dece, kaže da neće stati sve dok se problem eksploatacije dece ne iskoreni do kraja. Njegova misija i dalje traje.

foto:/YouTube/Goalcast