U trenutku kada se evropski gradovi suočavaju sa sve većim gubitkom zelenih površina i biodiverziteta, kraljevina Danska je ponudila nesvakidašnje, ali izuzetno inovativno rešenje. U pitanju su plutajuća ostrva prekrivena divljim cvećem, travama i autohtonim biljkama, koja gradske luke pretvaraju u mala prirodna utočišta za pčele, ptice i morski svet. Reč je o projektu koji poslednjih meseci privlači pažnju urbanista, ekologa i arhitekata širom sveta, a posebno u Kopenhagenu, gde je koncept takozvanog „Parkipelaga” već postao simbol nove generacije održivih gradova.

Ova plutajuća ostrva zapravo predstavljaju modularne platforme postavljene u gradskim lukama i kanalima, na kojima rastu biljke koje privlače oprašivače poput pčela i leptira. Istovremeno, ostrva pružaju sigurna mesta za odmor i gnežđenje ptica, daleko od gradske buke i intenzivnog saobraćaja. Posebnu vrednost projekat ima i ispod površine vode, gde potopljeni delovi konstrukcija funkcionišu kao svojevrsni veštački grebeni na kojima se razvijaju alge, školjke i sitne ribe, čime nastaju potpuno novi vodeni ekosistemi.

Jedan od najpoznatijih primera jeste projekat „Copenhagen Islands”, koji su osmislili arhitekta Maršal Blečer i dizajnerski studio Studio Fokstrot. Njihova ideja bila je stvaranje tzv. „parkipelaga”, mreže malih plutajućih ostrva raspoređenih širom kopenhaške luke, pri čemu svako ostrvo ima posebnu namenu. Neka služe za kupanje i odmor kajakaša, druga za piknike, kulturne događaje ili plutajuće saune, dok sva zajedno imaju važnu ekološku funkciju.

Kako prenosi All Things Nordic, prvo ostrvo, poznato pod nazivom CPH-01, napravljeno je od drveta, čelika i recikliranih delova starih brodova, a na njemu čak raste i veliko stablo lipe koje pruža hlad u samom centru gradske luke. Posebna zanimljivost projekta jeste njegova mobilnost, ostrva mogu da se premeštaju po luci u zavisnosti od godišnjeg doba, događaja ili potreba grada, što predstavlja potpuno novu filozofiju korišćenja urbanog prostora.

Autori projekta naglašavaju da ovakve intervencije pokazuju kako ni veliki infrastrukturni zahvati nisu uvek neophodni da bi se priroda vratila u gradove. Male i pametno osmišljene zelene površine mogu značajno doprineti obnovi biodiverziteta, naročito u sredinama gde su prirodna staništa gotovo potpuno nestala usled urbanizacije.

Danski model izaziva interesovanje drugih evropskih gradova sa razvijenim lukama i kanalima, a stručnjaci smatraju da bi ovakvi projekti mogli postati važan deo budućih strategija za prilagođavanje klimatskim promenama i rastu nivoa mora. Modularna ostrva izrađena su od održivih materijala i osmišljena tako da budu otporna na promene nivoa vode i ekstremne vremenske uslove, što ih čini pogodnim za dugoročnu upotrebu u priobalnim gradovima.

Možda ovako lep, optimističan projekat može svima da prenese poruku da gradovi budućnosti ne moraju da biraju između urbanog razvoja i prirode, već da ta dva sveta mogu postojati zajedno, čak i na površini vode.

foto:/LovaLova portal