Najpoznatije muzičko takmičenje Starog kontinenta – Evrovozija, prema mišljenu mnogih fanova odavno više nije izbor za najbolju pesmu Evrope, već šou spektakl koji sve više gubi na popularnosti. Brojne muzičke zvezde odbijaju da uzmu učešće na ovom takmičenju, jer smatraju da njihovo muzičko i pevačko umeće neće biti u fokusu i da će ostati zasenjeno brojnim plesnim koreografijama, specijalnim efektima i neobičnim nastupima izvođača. To je ujedno i razlog zbog kog su mnoge evropske države prestale da učestvuju na Evroviziji. I dok se Evrovizija već decenijama smatra najgledanijim muzičkim takmičenjem planete, malo ko se seća da je nekada postojalo i njeno „istočno“ ogledalo – Intervision Song Contest takmičenje koje se održavalo u periodu Hladnog rata, prvenstveno u poljskom letovalištu Sopotu. Ovo takmičenje imalo je za cilj da bude kulturni odgovor socijalističkog bloka na popularnost Evrovizije. Nakon više decenija, Intervision Song Contest se vraća na scenu. Oganizovano po zahtevu predsjednika Rusije, Vladimira Putina, od 3. februara tekuće godine, ovaj muzički festival nastavlja sa deceniju starom ambicijom da posluži kao alternativna kulturna platforma u odnosu na Evroviziju.

Prvi Intervision festival organizovan je 1977. godine u Sopotu, a domaćin je bila Poljska radiotelevizija. Učestvovale su zemlje tadašnjeg Varšavskog pakta, ali i pojedine države iz Azije i Afrike koje su imale bliske veze sa socijalističkim blokom. Za razliku od Evrovizije, gde se glasalo putem nacionalnih žirija, u Sopotu je korišćen nesvakidašnji sistem, naime gledaoci su glasove „slali“ tako što su istovremeno uključivali i isključivali svetla u svojim domovima, a električni talasi su se merili u centralnom sistemu. Ovaj eksperiment nije dugo potrajao, ali je ostao upamćen kao kuriozitet u istoriji takmičenja. Intervision je tokom nekoliko godina uspeo da okupi poznata imena tadašnje estrade, a pobednici su često sticali status zvezda širom Istočne Evrope. Ipak, raspad socijalističkog sistema i političke promene krajem osamdesetih doveli su i do gašenja festivala. Poslednje izdanje održano je 1980. godine, nakon čega je takmičenje praktično nestalo sa scene.

Nakon više decenija, Intervision Song Contest se vraća na scenu, a zvanični razlozi su višeslojni. Ruske vlasti ističu da Intervision treba da bude prostor gde će se promovisati “porodične i tradicionalne vrednosti”, za razliku od Evrovizije, koju Moskva poslednjih godina opisuje kao previše politizovanu i ideološki obojenu. U pozadini je i želja da se pokaže da Rusija može da stvori sopstvenu globalnu muzičku scenu, nezavisnu od evropskih institucija koje su je nakon 2022. godine isključile iz Evrovizije zbog agresije na Ukrajinu, čime je izgubila pristup platformi koja je decenijama služila kao važan alat kulturne diplomatije, na kojoj je Rusija nekoliko puta bila i pobednica takmičenja.

Planirano je da se finale održi 20. septembra u novom i modernom prostoru Live Arena u blizini Moskve čiji je kapacitet 11.000 gledalaca. Organizator je formirana visoka struktura pod pokroviteljstvom ruskog Ministarstva inostranih poslova, uz podršku državnih medijskih kuća kao što su Channel One i National Media Group. Preko 20 zemalja iz svih kontinenata potvrdilo je interesovanje za Interviziju, među njima su domaćini – Rusija, potom SAD, Kina, Indija, BRICS članice, kao i države iz Latinske Amerike, Afrike, Bliskog istoka i Evrope. Prema rečima organizatora, Intervizija je jasno označen kao kulturni projekat usmeren ka promociji “duhovnih, tradicionalnih i porodičnih vrednosti”, u kontrastu sa uključivošću i raznolikošću koju slavi Evrovizija. Prezentovan je kao “perverzijama slobodan” događaj, bez političkih ili provokativnih tema u pesmama. Pesme smeju trajati do četiri minuta i mogu biti izvedene na jeziku koji izbor učesnik želi. Pobedom će biti obezbeđena turneja i novčana nagrada.

Očekuje se da će „Intervision Song Contest 2025“ privući veliku pažnju i da će imati zapažen uspeh, a predstavnik Srbije na ovom takmičenju biće Slobodan Trkulja, multiinstrumentalista, pevač i kompozitor. Osnivač Balkanopolisa, Slobodan je proveo preko 25 godina gradeći jedinstveni muzički most između tradicije i modernosti. Inspirisan vizantijskim pojanjem, srpskim folklorom i džez improvizacijom, on stvara svoju muziku u etno-fjužn stilu, gde se prepliću balkanski ritmovi, arhaično grleno pevanje, elektronski elementi, simfonijski aranžmani i duboka filozofska dubina njegovih tekstova.

foto:/screenshoot/www.intervision.world