Svi mi rado spavamo, ali rado i prikrivamo pospanost, bar onu popodnevnu. Sigurno ste barem jednom rekli: „Ne spavam, samo odmaram oči“, ili ste od nekoga čuli: „Ne spavam, samo ispravljam kičmu.“

Spavati popodne zapravo nije loše, jer svaki naš organ ima ugrađen sistem za odmaranje. Tako se, na primer, srce odmara između dva otkucaja, pluća između dva udisaja, a želudac između dva obroka, naravno, ako mu to dozvolimo. Još je Vuk Karadžić zabeležio važnost sna i spavanja u poznatoj pitalici: “Šta je najslađe na svetu? Odgovor je – san.” Koliko je generalno važan dobar san dovoljno govori činjenica da ako se spava samo sat i po manje nego što je organizmu potrebno, tokom dana pažnja je smanjena čak za jednu trećinu! Zbog nedovoljnog spavanja često dolazi do ozbiljnih posledica, jer pospanost ne samo da otežava pamćenje već umanjuje i sposobnost razmišljanja i obrade informacija. Pre spavanja ne bi trebalo uzimati obilne obroke, jer se oni, kao i alkohol, u toku noći razgrađuju i izlučuju iz organizma, što može izazvati noćne more i znojenje. Crni i zeleni čajevi, kafa, namirnice i voće bogato C-vitaminom, ali i čokolada loše utiču na kvalitet sna. Nikotin, još jedan snažan stimulans, takođe može otežati spavanje.

Za vreme sna treba prigušiti izvore svetlosti, a temperatura ne bi trebalo da bude suviše visoka ni suviše niska. Zvučaće kao savet Zlatokose ali zapravo, istraživanja su pokazala da nije dobro spavati ni na ulegnutom niti na previše mekanom krevetu dok su jastuci udobniji ako su mali i pljosnati. Pre nego što padne veče, zapamtite još jedno provereno pravilo – jedan sat sna pre ponoći vredi kao dva sata spavanja nakon ponoći!