Dok se svet fantastike ponovo uzburkava najavama novog filma posvećenog tajanstvenom biću Golumu, interesovanje za Srednju zemlju raste iznova, kao da nikada nije ni nestalo. Lik rastrzan između tame i svetlosti savršeno simbolizuje složenost univerzuma koji je osmislio J. R. R. Tolkin – čovek koji nije samo pisao priče, već je stvorio čitav jedan svet.

Postoje pisci koji izmaštaju radnju i likove za svoj roman. Tolkin je, međutim, uradio nešto mnogo veće, izgradio je celu civilizaciju i istoriju. Njegova Srednja zemlja nije nastala u jednom trenutku inspiracije, već je rasla decenijama, „poput semena u mraku“, kako je i sam govorio. Iz tog semena iznikli su hobiti, patuljci, orci, zmajevi, čarobnjaci i kraljevstva čija istorija deluje starije i dublje od mnogih stvarnih.

Pre nego što je nastao ijedan hobit, postojale su reči. Kao vrhunski filolog, Tolkin je bio opsednut jezicima. Nije pisao priče pa im dodavao jezike, radio je upravo suprotno, stvorio je jezike poput vilenjačkih “Quenye” i “Sindarina”, inspirisanih finskim, velškim i drugim drevnim govorima, a zatim osmislio svet u kojem bi ti jezici mogli da žive.

Jedan stari anglosaksonski stih, u kojem se pominje Srednja zemlja probudio je njegovu maštu. Taj pojam, povezan sa nordijskim Midgardom iz mitologije Vikinga, postao je temelj čitavog njegovog univerzuma. Tako su drevne priče Vikinga o bogovima, sudbini i kraju sveta postale nevidljiva osnova Tolkinovog stvaralaštva. Tolkinov svet duboko je ukorenjen u starim mitologijama. Nordijske sage, epske pesme i legende dale su oblik njegovim patuljcima i njihovim skrivenim kraljevstvima u planinama, prepunim zlata i drevnih tajni. Imena poput Torina ili čak Gandalfa potiču upravo iz tih izvora.

Zmajevi, strašni čuvari blaga, kao i orci – mračna, izopačena bića, takođe su naslednici tih drevnih priča. U tom svetu, kao i u starim mitovima, ništa nije trajno, kraljevstva propadaju, heroji stare, a svet se neprestano menja. Upravo taj osećaj prolaznosti prožima i njegova najpoznatija dela – Hobit i Gospodar prstenova. Iza velikih, mitskih slojeva krije se i lična priča. Kao učesnik Prvog svetskog rata, Tolkin je doživeo razaranja koja su oblikovala njegov pogled na svet. Industrijska destrukcija i gubitak života pretočeni su u sukob između prirode i tame u njegovim knjigama.

Na jednoj strani stoje hobiti – mali, tihi i hrabri, simboli običnog čoveka. Njihov dom, Okrug ili Šajer, inspirisan je engleskim selima Tolkinovog detinjstva. Na drugoj strani su sile koje uništavaju prirodu i donose dim, buku i pustoš. Legenda kaže da je sve počelo jednom rečenicom napisanom gotovo slučajno:

– U rupi u zemlji živeo je jedan hobit.

Od ove rečenice nastala je jedna od najvoljenijih knjiga ikada – Hobit, priča koja je prvobitno bila namenjena njegovoj deci. It te jednostavne ideje izrastao je čitav epski univerzum, koji će kasnije da kulminira u trilogiju Gospodar prstenova.

U tom svetu posebnu ulogu imaju čarobnjaci. Gandalf, mudri vodič, predstavlja snagu dobra i nade, dok Saruman pokazuje kako želja za moći može odvesti u propast. Centralni simbol cele priče – prsten moći – nije samo predmet, već iskušenje koje razotkriva najdublje slabosti svakog bića. Upravo kroz likove poput Goluma, Tolkin prikazuje koliko je tanka linija između dobra i zla.

Tolkin nije stvarao samo avanture – stvorio je istoriju. Njegova Srednja zemlja ima mape, rodoslove, jezike i legende koje se protežu hiljadama godina unazad. Kraljevstva patuljaka, vilenjaka i ljudi imaju sopstvene uspone i padove, baš kao stvarne civilizacije. Tu dubinu dodatno otkriva Silmarilion, delo koje je nakon njegove smrti uredio njegov sin Kristofer Tolkin, čuvajući i proširujući očevu viziju.

Uticaj Tolkinovog sveta daleko je prevazišao književnost. Početkom 21. veka, reditelj Piter Džekson pretočio je njegove priče u spektakularne filmske serijale Gospodar prstenova i Hobit. Na velikom platnu oživeli su hobiti, patuljci, orci, zmajevi i epske bitke, a Srednja zemlja postala je deo globalne kulture. Generacije gledalaca prvi put su videle ono što su čitaoci decenijama zamišljali.

Danas, Tolkinovo delo predstavlja temelj moderne fantastike. Njegov uticaj vidi se u gotovo svakom savremenom fantastičnom svetu – od književnosti do filma i video-igara. Ipak, njegova najveća snaga leži u jednostavnoj ideji da i najmanji među nama mogu promeniti tok istorije. Hobiti, skromni i neupadljivi, postali su najveći junaci jedne od najvažnijih priča ikada ispričanih.

Zato Srednja zemlja ne prestaje da živi. Sa novim filmovima, novim čitaocima i starim pričama koje se iznova otkrivaju, svet koji je stvorio J. R. R. Tolkin nastavlja da raste jer, neke priče nikada zaista ne završavaju – one samo čekaju da budu ponovo ispričane.

foto:/LovaLova portal