Ako ste danas dobili čudnu poruku, pročitali neverovatnu vest ili vam je kolega „ozbiljno“ saopštio nešto potpuno besmisleno – ne brinite. Niste jedini. Prvi april, poznatiji kao Dan šale, jedini je datum u godini kada je društveno prihvatljivo biti lakoveran – i još se tome nasmejati.

Iako ga obeležavamo sa osmehom, poreklo ovog neobičnog „praznika“ i dalje ostaje prava mala istorijska misterija. Ne postoji jedan događaj koji je pokrenuo tradiciju, već se veruje da je nastala kao spoj kulturnih promena i drevnih prolećnih običaja.

Jedna od najpoznatijih teorija vodi nas u 16. vek, tačnije u 1582. godinu, kada je Francuska odlučila da pređe sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Do tada se Nova godina slavila krajem marta, a proslave su često kulminirale upravo 1. aprila. Kada je početak godine pomeren na 1. januar, oni koji nisu odmah prihvatili promenu – ili nisu ni znali za nju – nastavili su po starom. Vrlo brzo postali su meta šala i dobili nadimak „aprilske budale“. Tako je, makar po ovoj teoriji, rođena tradicija koja traje vekovima.

Međutim, koreni ove razigrane obmane možda su još stariji. Istoričari ukazuju na drevne prolećne festivale koji su slavili haos, promenu i – dozu ludila. U starom Rimu, tokom festivala Hilaria, ljudi su se prerušavali i ismevali jedni druge, dok je u Indiji festival boja Holi donosio sličnu atmosferu bezbrižnosti i brisanja društvenih granica. Čak i sama priroda u rano proleće „učestvuje u šali“ – sunčan dan lako se pretvori u kišu, pa nije ni čudo što je baš ovaj period godine postao idealan za smicalice.

Do 18. veka, običaj se proširio širom Evrope, a u Velikoj Britaniji dobio je i dodatne „nadogradnje“. U Škotskoj se slavlje pretvorilo u dvodnevni događaj – prvi dan bio je rezervisan za „lov na kukavicu“, kada su ljudi slati na besmislene zadatke, dok je drugi, takozvani „Dan repova“, bio posvećen šalama na račun tuđih leđa – preteča današnjih papirića sa natpisom „šutni me“.

Kako su evropski uticaji putovali svetom, tako je i Prvi april stigao do Amerike, Australije i delova Azije. U savremenom dobu, njegovu popularnost dodatno su učvrstili mediji, koji su ovaj dan pretvorili u pravu globalnu pozornicu za kreativne podvale.

Neke od njih ušle su u istoriju. Legendarna je priča iz 1957. godine, kada je BBC emitovao prilog o „berbi špageta“ u Švajcarskoj, nakon čega su zbunjeni gledaoci masovno zvali da pitaju kako da uzgoje sopstveno drvo testenine. Ni kompanije nisu odolele – Taco Bell je 1996. objavio da je kupio čuveno Zvono slobode i preimenovao ga u „Taco Liberty Bell“, dok je britanski list The Guardian čitav dodatak posvetio izmišljenoj državi San Serriffe, osmišljenoj kao tipografska šala.

Uprkos svemu, Prvi april nikada nije postao zvaničan praznik. Nema neradnih dana, nema državnih ceremonija, ali ima nešto mnogo vrednije – kolektivnu dozvolu da se na trenutak opustimo, nasmejemo i ne shvatimo sve previše ozbiljno.

U svetu prepunom brzih vesti, ozbiljnih tema i svakodnevnih briga, možda je baš zato ovaj dan opstao, jer nas, makar na kratko, podseća da je ponekad sasvim u redu biti nasamaren i nasmejan.

foto:/LovaLova portal