Naučnici su otkrili daljnje dokaze da ranoranioci i ‘noćne ptice’ funkcionišu u skladu sa svojim genima. Najnoviji nalazi, rečeno je, pomažu u boljem razumevanju načina funkcionisanja našeg ‘unutrašnjeg sata’, a primenjivaće se u lečenju poremećaja spavanja.

Stara izreka kaže “Ko rano rani, dve sreće grabi”.

U svetu naučnika koji se bave snom i spavanjem, to je, međutim, poremećaj, jednako kao i onaj koji navodi ljude da ostaju budni kasno u noć, a bude se kasno sledećeg prepodneva. Ljudi funkcionišu u skladu s 24-satnim biološkim ‘satom’. Taj nevoljni unutrašnji mehanizam, poznat kao cirkadijski ritam, određuje koliko dugo i kada spavamo. Ako zamislimo naš cirkadijski ritam kao satni mehanizam, s velikim brojem zupčanika, onda, u slučaju da sat ide prebrzo, problem bi možda bio u jednom zupčaniku … Otkriven je defektni gen u jednoj porodici u kojoj su svi članovi ranoranioci. Kad je isti taj gen bio usađen laboratorijskim miševima, i oni su postali ranoranioci. Kada je bio usađen u vinske mušice, on je značajno ubrzao njihov cirkadijski ritam. Korištenje istog gena za proučavanje ponašanja različitih vrsta može dovesti do otkrića drugih molekularnih mehanizama uključenih u poremećaje spavanja kod ljudi.

Gotovo trećina ljudi pati od nekog oblika poremećaja spavanja. Otkrića gena koji su uključeni u regulisanje našeg ‘unutrašnjeg sata’ mogla bi dovesti do uspešnog lečenja barem nekih najčešćih problema. U studiji, svih šest članova porodice ranoranilaca patilo je i od drugih bolesti i poremećaja: astme, depresije i migrena. Naučnici veruju da postoji veza između tih bolesti i poremećaja spavanja.

– Tako i dobijamo, na kraju, tu fantastičnu integraciju celokupne fiziologije ljudskog tela u kojoj, kada ne spavamo kako treba, kada gledamo previše televizije ili svetla u loše doba dana, kada imamo loše navike u odnosu na 24 sata u danu, onda čitav mehanizam počne pokazivati znakove nesklada. Tada se događa da postanemo osetljiviji na stres, da se ne uspevamo opustiti, da nam san postane površan i ne donosi odmor, da nam posekotine zaceljuju duže nego ranije, da smo skloniji oboljevanju i slično. – kažu naučnici.

Ljudi koji loše spavaju i nisu u stanju postići dovoljnu količinu dubokog sna na početku ciklusa odmora češće pate od bolesti srca, visokog pritiska i moždanog udara, stanja za koje se sada veruju da su prouzrokovana lošim funkcionisanjem imunog sistema. Experti se nadaju da će otkriti i dalje gene spavanja. Dosadašnje laboratorijske studije pokazale su da i sasvim male pormene u novootkrivenom genu utišavaju aktivnost proteina koji, kako izgleda, ometa san. To bi mogla biti dobra vest za ljude koji teško postižu celonoćni dobar san.