Na ovogodišnjem konkursu gradske organizacije Crvenog Krsta, za najstariju sugrađanku proglašena je Katica Kopilović, koja je u petak, 10. novembra napunila 100. godina i proslavila svoj prvi, trocifreni rođendan. Tim povodom posetili smo Katicin dom da bismo zabeležili njenu životnu priču koja se piše pun vek.

Po ulasku u kuću Katice Kopilović, dočekali su nas gostoljubivi Mirosava Oros i Josip Oros, Katicini snaja i nećak, kao i njihova ćerka Aleksandra. Baka Katicu zatekli smo u krevetu kako odmara uz svoju omiljenu TV seriju i željno čeka novinarsku ekipu „LovaLova“ portala kako bi ispričala svoju uzbudljivu priču.

– Rođena sam kao jedno od šestoro dece, kao mala često sam bila bolešljiva pa me je tata uvek vodio i pratio u školu jer sam bila slaba. Kasnije, kada sam odrasla, ojačala sam, ali sam uvek ostala tatina ljubimica. – priča nam Katica Kopilović i kaže kako je imala dobre roditelje zahvaljujući kojima je lepo živela.

– Rodila sam se u Subotici, u petom kvartu. Mama mi se zvala Teza, a tata Josip Oros, on je bio veoma poštovan i radio je kao drugi čovek Socijalnog centra. Što je on potpisao jedino je kod direktora išlo na odobrenje – priča baka Katica.

Punoletstvo je dočekala preživljavajući Drugi svetski rat, najviše sa svojom mlađom sestrom Francikom.

– Bilo ja gadno tokom rata, dosta su bombardovali Suboticu i beogradski put, pogotovo transformator koji se tamo nalazio. Jednom prilikom, dok su padale bombe, sestra i ja smo bile u podrumu. Sestra je bila znatiželjna pa je izašla da vidi da li je bombardovanje prestalo, odjednom bomba je pala, a od detonacije moja sestra je uletela nazad u podrum, preko stepenica. Sreća pa nije nastradala. Živeli smo tada u kući nekog mašinovođe Prćića, sećam se da mu je moja sestra iglom vadila gelere iz tela. – priseća se Katica Kopilović dok odmotava klupko svog života. Nakon teškog, ratnog vremena došlo je oslobođenje, život u kom više nisu morali da strahuju šta donosi sutrašnji dan. Usledilo je lepše vreme, igranke i izlasci.

– Izlazilo se u „Mladost“, a kada bi se svirka tamo završila, svi zajedno tražili smo gde u gradu još ima muzike da bismo plesali. Bilo je i dosta simpatija, udvarača čak i onih koji su hteli da me vere – priča naša sagovornica napominjući da su se sve simpatije završavale samo na izlascima, njeno srce osvojio je momak iz susedne ulice u kojeg se zaljubila.

Svog muža Stipana znala je kao lepog momka, komšiju iz istog kvarta. U to vreme, Katica Kopilović radila je jedno kraće vreme u opštini, kao beležnik u matičnom uredu. Ubrzo nakon upoznavanja sa Stipanom, udala se i prestala da radi, bila je rešena da se posveti svom suprogu i budućoj porodici. Deca nažalost nisu došla, ali je Katica imala sreću da je uvek imala veliku porodicu koja je bila uz nju.

– Sa mužem sam provela 40 godina u braku, bilo je trzavica ali smo kroz sve to prošli. Uvek sam imala jako dobru porodicu, pre svega sa tatine strane, sa mamine mnogi su otišli, odselili se za Austriju. – priča nam baka Katica i dodaje da u njenoj porodici, osim bake koja je živela 94 godine, niko drugi nije dočekao takvu starost, čak ni od rođene braće i sestara.

– Nikada nisam ni pomišljala da ću doživeti 100. rođendan. Baš lepo slavlje sam imala. Bili su mi mladi iz Crvenog Krsta, puna kuća omladine je bila, a sad ste mi evo došli vi i srećna sam, mnogo volim kada mi dođu mladi, to me raduje – priča nam naša sagovornica koja u 100. godini ne pije nikakvu terapiju ni lekove, kao mlada operisala je jedino slepo crevo, ništa je ne boli i ni na šta se ne žali, osim na noge koje su, kako kaže, u septembru prestale da je slušaju.

– Lekove ne pijem, ponekad brufen ako me kosti i mojih 100 godina baš jako bole. Volim da gledam TV program, već u šest sati uključim televizor i gledam verski kalendar, volim da čujem koji je dan, koji svetac, imendan, a kasnije pratim i sve ostalo. Gledam jutarnji pregled štampe, pratim šta je poskupelo, a šta pojeftinilo. Vesti baš volim da pratim, kad već ne mogu da izađem napolje, onda barem preko tv-a gledam šta se dešava. Volim da gledam i jednu dobru rusku seriju, zanimljiva je, a veče uvek dočekam uz TV Slagalicu. Što se tiče hrane tu nisam probirljiva, malo jedem, ali volim ponekad da popijem čašicu rakije, dobra je – objašnjava baka Katica dok nazdravlja za svoj rođendan.

Upitana da li bi sa ove tačke gledišta bilo šta iz svog života, kada bi mogla, promenila, Katica Kopilović kroz smeh kaže:

– Da mogu, promenila bih samo da nemam sto godina, da sam mlađa. Sve ostalo mi odgovara.

U životu koji kao brzi voz prolazi i niže godine za godinom kao da su samo usputne železničke stanice, lepo je upoznati nekoga ko pamti da su vozovi išli sporo i uvek stizali na vreme, baš ono vreme koje te stigne bez obzira da li si žurio ili kasnio.