Tuberkuloza je zarazna bolest od koje se nekada masovno oboljevalo i umiralo, ali koja ponovo ima trend porasta, i u našem vremenu briše granice između ekonomski nerazvijenih i razvijenih država.

Ova bolest ne pripada samo prošlosti, kako mnogi veruju pa stoga i zbog toga ne strahuju. Nekoliko decenija u drugoj polovini dvadesetog veka ova bolest je bila pod kontrolom ali prema podacima Svetske zdravstvene organizacije tuberkuloza je postala globalna opasnost i smatra se da je u stanovništvu ima više nego ikada pre. Proučavanjem tuberkuloze, za vreme epidemija širokih razmera koje su harale tokom srednjeg veka, veoma brzo se zapazila povezanost oboljevanja sa socijalno-ekonomskim uslovima i uopšte načinom života ljudi. Tuberkuloza je jedna od prvih bolesti koja je na osnovu toga svrstana u grupu socijalno-medicinskih, iako se radi o zaraznoj bolesti. U današnjem vremenu ishod lečenja može biti dobar i najčešće je tako. Tuberkuloza, međutim može imati visoku smrtnost i sada u slučaju razvoja multirezistentnog oblika bolesti, koji nastaje ukoliko se lečenje ne sprovodi na pravilan i kontrolisan način. Treba dodati da je moguć i fudrujantni tok bolesti, koji najčešće brzo dovodi do smrti, a nastaje skoro uvek kod osoba sa predhodno značajno narušenim, smanjenim opštim imunitetom. Obaranje imuniteta mogu izazvati druge akutne i hronične bolesti, ali vrlo često i sam čovek, određenim načinom života, sa navikama u takvom okviru.

Kako objašnjava dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica, uporedna epidemija ili koepidemija SIDA/TBC, rastuće siromaštvo i raslojavanje u velikom delu sveta, nepravilan odnosno neodgovarajući način ishrane većine stanovništva, pogotovo u gradovima, epidemija masovnih hroničnih nezaraznih bolesti kao što su rak i dijabetes, način života i navike koji ugrožavaju zdravlje sve većeg broja ljudi – pre svega života prepun stalnog i nerazrešenog stresa, nedovoljno odmora i noćnog sna, duvanski dim, alkohol, droga, zloupotreba lekova kao i svakodnevna izloženost različitim faktorima rizika i nepovoljnim uticajima na zdravlje i prirodnu opštu otpornost organizma doveli su do rasprostranjenosti tuberkuloze u savremenom dobu.

Tuberkuloza se najčešće, u 95% slučajeva prenosi sa obolelog na zdravog čoveka putem vazduha, kao kapljična infekcija. Posle zaražavanja, razvoj bolesti zavisi najviše od opšteg zdravstvenog i stanja imuniteta, pa rizik obolevanja za zdravog čoveka sa dobrim imunološkim odgovorom iznosi približno 10%. Kada se oboljenje razvije odrasli ljudi u preko 90% slučajeva imaju izražene simptome po kojima se bolest prepoznaje, a deca samo u polovini slučajeva. Opšti simptomi su uvek prisutni a to su gubitak apetita i smanjenje telesne težine, brzo zamaranje, malaksalost, noćno znojenje, blago povišena telesna temperatura i groznica, a specifični dolaze od strane organa koji je zahvaćen tuberkuloznim procesom. Najčešće su to pluća, u 90-95% slučajeva, i najvažniji respiratorni simptomi su kašalj koji traje duže od tri nedelje i ne prolazi na uobičajenu terapiju, otežano disanje, bolovi u grudima i iskašljavanje krvi. Lečenje tuberkuloze je standardizovano i strogo kontrolisano, ima dve faze i traje 6–8 meseci. „Važno je usvojiti korisna naučna znanja i imati potrebu da se na osnovu njih izgradi zdrav način života sa svakodnevnim navikama koje su u korist zdravlja.

Cilj je postavljen, smanjivati stope oboljevanja i umiranja od bolesti na čiji nastanak je moguće uticati. Najvažniji pravci ka cilju su takođe postavljeni, i na svojoj životnoj duži čovek treba da se kreće saglasno svom zdravlju!“ – poručuje dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotica.

Foto: euromedic.rs