U toku je 33. Nacionalna Nedelja zdravlja usta i zuba – ”Čuvam svoje zube, ponosim se osmehom”. Institut za javno zdravlje Srbije ”Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje, kao i Stomatološkim fakultetom Univerziteta u Beogradu od 15. do 21. maja obeležava 33. Nacionalnu nedelju zdravlja usta i zuba.

Nedelja zdravlja usta i zuba tradicionalno se, od 1991. godine, obeležava treće nedelje maja brojnim aktivnostima, kao što su javne i druge manifestacije u kojima učestvuje stručna javnost, ali i opšta populacija. Oralno zdravlje je značajan pokazatelj opšteg zdravlja, blagostanja i kvaliteta života i ne predstavlja samo zdravlje zuba, već i usne duplje uključujući i zdrav jezik, meko i tvrdo nepce, desni, usne. Bolesti usta i zuba mogu prouzrokovati bol, poremećaje funkcije žvakanja i govora, kao i psihološke probleme i zato mogu dugoročno štetno uticati na ukupno zdravlje i blagostanje osobe. Većina oralnih bolesti i stanja ima zajedničke faktore rizika sa vodećim hroničnim nezaraznim bolestima, a one su: bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, hronične respiratorne bolesti i dijabetes. Zbog toga opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja, koje se naglašavaju u okviru ove kampanje, nisu usmerene samo na značaj održavanja odgovarajuće higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, bezbedno fizičko okruženje, smanjenje ili prestanak korišćenja alkohola i duvanskih proizvoda. Na globalnom nivou neko oralno oboljenje ima oko 3,5 milijardi ljudi, Evropski region Svetske zdravstvene organizacije ima najveću učestalost vodećih oralnih oboljenja. Prema pokazateljima prisutna su kod približno 50,1% odrasle populacije, međutim potrebno je dodati da je način evidencije u ovom delu sveta kvalitetan. Nelečeni karijes stalnih zuba u svetu je najčešće oralno oboljenje, koje ima oko 2 milijarde ljudi a karijes mlečnih zuba ima oko 514 miliona dece u svetu.

Od uznapredovale parodontopatije, a to znači od oboljenja potpornog aparata zuba, boluje skoro petina svetske populacije Prema poslednjem Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2019. godine, u Srbiji 55,3% odraslog stanovništva procenjuje stanje svojih zuba i usta kao dobro, 57,8% pere zube više od jedanput dnevno, 16,5% stanovnika uzrasta 25 godina i više imaju sve svoje zube, a dve trećine stanovnika starijih od 15 godina ili 69,5% se izjasnilo da ima svog stomatologa. U periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik, tačnije 39,4%, posetio je stomatologa. Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbiji koje je sprovedeno 2019–2020. godine pokazalo je da u Srbiji 13,4% dece uzrasta 12–36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece ili 52,9%, svakodnevno konzumira slatkiše, 50,9% dece uzrasta 36–71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, 17,8% u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru, u uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% procenta dece.

– Preporuke za očuvanje zdravlja usta i zuba su briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja, a prva preventivna poseta dečjem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života, u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, uz pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja ili staratelja uglavnom do desete godine života, održavanje primerene higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube koja sadrži fluor, posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci, ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja, kao i uklanjanje zubnog kamenca od strane stomatologa, vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta, izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera i izbegavanje unosa slatkih, gaziranih napitaka i grickalica, prestanak korišćenja duvanskih proizvoda, smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola, korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti, kao što je kaciga, štitnik za zube i potkolenice i drugo, bezbedna dečja igrališta. – poručuje dr Zorica V. Dragaš, specijalista socijalne medicine Zavoda za javno zdravlje Subotice.