Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, uz podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i Pravosudne akademije u Beogradu, danas i sutra, 14. i 15. juna na Paliću organizuje XXXIV Međunarodni naučni tematski skup „Saobraćaj, kriminalitet i urbana bezbednost“.

Na skupu učestvuje veliki broj zveničnika i eminentnih govornika, profesora, a svi zajedno pokušaće doneti što bolja rešenja kako bi se unapredila bezbednost u saobraćaju. Tokom dva dana, na skupu će govoriti Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije u Beogradu, prof. dr Stanko Bejatović, predsednik Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu, Branko Stamatović, diplomirani inženjer saobraćaja i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja i dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, koja je ujedno i moderator skupa.

– Za Suboticu i Palić je jako bitno što si se organizuje jedan međunarodni naučni skup na Paliću. Što se tiče saobraćaja, urbane bezbednosti i kriminaliteta u vezi saobraćaja, jako je bitno napomenuti da je 2008. godine izrađena studija u kojoj je bilo napisano da je jako loše što Subotica uopšte ne razmišlja o razvoju železničke infrastrukture, da nije izgrađen Y krak i da nema dovoljno graničnih prelaza kod našeg grada. Mislim da smo od tada dosta krupne korake uradili, završen je Y krak, izgrađeni su i nadvožnjaci na Y kraku, ima novih graničnih prelaza od 2008. godine, a što se železničkog saobraćaja tiče rekonstruisana je linija između Subotice i Sente, izgrađena je infrastruktura prema Segedinu, treba da krene prvi putnički voz tokom oktobra, gradi se i pruga između Budimpešte i Beograda, a cilj nam je da se izgradi pruga i prema Baji. Sve to treba da rastereti putnu infrastrukturu i saobraćaj na na putevima. – izjavio je Balint Pastor, predsednik Skupštine grada Subotica prilikom otvaranja naučnog skupa.

Pastor je naveo i podatak da je Prekršajni sud u Subotici naplatio mnogo veći iznos kazni tokom 2021. godine nego Prekršajni sud u Kragujevcu ili u Novom Sadu.

– To ne znači da su u Subotici nesavesni vozači, već znači da Prekršajni sud radi svoj posao što se tiče repesivnih mera. Bez toga se u kaznenom, prekršajnom i krivičnom pravu ne može. – naglasio je Pastor uz dodatak da je čast što je Palić domaćin ovog naučnog skupa i da je želja Grada da ovakvih skupova što više bude na Paliću.

Pastor je izneo i činjenicu da je na ulicama Subotice trenutno sedam puta više registrovanih motornih vozila u odnosu na broj koji je bio prisutan šezdesetih godina, dok se grad od tada nije značajno menjao.

– Uskoro će i Narodna skupština Republike Srbije raspravljati o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i iz svih tih razloga jako je značajno što se upravo kod nas održava ovakav naučni skup. – zaključio je Balint Pastor.

Najviše pažnje tokom prvog dana naučnog skupa privukal je statistika koju je Branko Stamatović, diplomirani inženjer saobraćaja i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja izneo. Prema njegovim rečima, problem bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji je veoma izražen.

– Samo u prethodnoj 2022. godini 553 života smo izgubili u saobraćajnim nezgodama, od toga je 13. dece. Devedesetih godina godišnje smo gubili skoro 2000 ljudi u saobraćaju, dvehiljaditih godina je bilo oko 1300 nastradalih, 2010. godine taj broj je bio između 700 i 800 ljudi. Svaki izugubljeni život je veliki problem za celo društvo. Samo u poslednjih deset godina u Republici Srbiji ima milion registrovanih vozila više, 2011. godine imali smo 1,8 miliona vozila, a sada ih ima 2,8 miliona. Broj stradalih se smanjuje, a broj vozila se povećava, to znači da postoji neki rad i zalaganje države i institucija sistema ali je i dalje neophodno da dajemo doprinost. – istakao je Stamatović naglasivši da Agencija za bezbednost saobraćaja smatra da je kazna nešto što treba da bude poslednje što će ljude da uči da promene svoje ponašanje. Iz tog razloga, Agencija je zadužena za prevenciju, pre svega za edukaciju najmlađih.

Postoji nekoliko faktora koji, prema Stamatovićevom mišljenju utiču na bezbednost saobraćaja, a jedan od njih sugurno su i sama vozila.

– Tehnologija svakodnevno napreduje. Automobili se sada opremaju sa raznim uređajima koji predviđaju saobraćajne nezgode, savremeni radari i u noćnim uslovima indentifikuju druga vozila i pešake. Ali pre svega, moramo biti svesni da je sigurnosni pojas obavezan jer ima primarnu ulogu da zaštiti ljudski život, to je osnova pasivne bezbnednosti. Naša procena je da bi preko 100 života samo u prethodnoj godini spasili kada bi se koristio zaštitni pojas. – rekao je direktor Agencije za bezbednost saobraćaja i dodao da je, posle vozila, drugi uticajni faktor svakako put.

– Grade se putevi na najvišim standardima bezbednosti, pre svega to su autoputevi gde nema pešaka i sporih vozila. Već smo i zaboravili na “Ibarsku magistralu” koja je pre 10 godina bila sinonim za saobraćajne nezgode. Sav taj saobraćaj se preselio na “Miloš Veliki” i to nam mnogo znači. U Srbiji je još jedan problem nepostojanje Lokalnih upravljača puteva. Od 146 lokalnih samouprava, samo 50.-tak ima Lokalnog upravljača puta, a na lokalnim deonicama se gotovo polovina saobraćajnih nesreća dešava. Postoji i Državni upravljač puta, a Zakon o putevima predviđa proveru bezbednosti saobraćaja na svakoj deonici, na svakih 5 godina, međutim tu još postoji mesta za napredak. – smatra Stamatović.

Ipak, prema njegovom mišljenju, najbitniji faktor za nastajanje saobraćajnih nezgoda je čovek i njegov način ponašanja.

– Imamo veliki problem sa prekoračenjem brzine, svaka treća nezgoda dešava se zbog toga, tu su još upotreba i vožnja pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, problem su i mobilni telefoni koje vozači koriste tokom vožnje. Pokušavamo preventivnim kampanjama da dopremo do što većeg broja građana, ne samo mlađih već i do onih starijih od 65 godina. U ovoj godini, do danas je 191. osoba izgubila život u saobraćajnim nezgodama, a svaka treća osoba starija je od 65 godina, njih 68. Problem imamo i sa biciklistima, ove godine 70% biciklista više je stradalo nego prethodne godine. To su dve veoma rizične kategorije. – naglasio je Branko Stamatović, diplomirani inženjer saobraćaja i pridodao da maloletnici i neiskusni vozači takođe predstavljaju problem.

– U 2022. godini 55 vozača je izgubilo život starosti od 15 do 30 godina, njih 6 uopšte nije imalo vozačku dozvolu, a čak 11 imalo je samo probnu dozvolu. Zato je decu potrebno edukovati od najranijeg uzrasta. – poručio je direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Prema mišljenju ovog stručnjaka, saradnja svih institucija mora da postoji jer je ona ključna za uspeh i napredak.

– S prekršajnim sudovima imamo odličnu saradnju i naplatu kazni, oko 2.5 milijarde dinara je otišlo u lokalne samouprave u prethodnoj godini od naplaćenih novčanih kazni od saobraćajnih negoda, a to je svega 30% naplaćenih kazni. Usvojen je predlog Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja, cilj nam je da nijedno dete ne izgubi život u saobraćajnim nezgodama od 2030. godine, cilj nam je da prepolovimo broj smrtno stradalih u odnosu na 2019. godinu, a nijedan od tih ciljeva nećemo moći da ostvarimno ako budemo sami radili, moramo svi zajedno da radimo i to je jedini način koji će dati rezultate. – poručio je Branko Stamatović, diplomirani inženjer saobraćaja i direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.